Град на граници и границе града
Сажетак
У раду се, на основу анализе четрнаест песама Милана Милишића, говори о његовом поетском виђењу града као места на граници и простора у себи ограниченог. Издвајају се одређене детерминанте града – попут улице, степеница, зида, излога – и прати песников одабир дескриптора који те детерминанте тумаче и алегоризују. Најзад се указује на основну детерминанту града – границу – као судбинско одређење и Милишићевог родног, реалног града – Дубровника, и Милишићевог песничког Града као микроуниверзума.
Референце
Augé, Marc (1992). Non-Lieux: introduction à une anthropologie de la surmodernité. Paris: Le Seuil.
Bodin, Jean (1580). La Démonomanie des sorciers. Paris: [s. e.]. Certeau, Michel de (1980). L'Invention du quotidien. Paris: Union générale d'éditions.
Curtius, Ernest Robert (1952). Französischer Geist Im Zwanzigsten Jahrhundert. Berlin: Francke Verlag.
Delimo, Žan (1982). Strah na Zapadu. Vrnjačka Banja: Zamak kulture.
Fish, Stanley E. (1976). "Interpreting the Variorum". Critical Inquiry, III, 2; str. 465-485. Crossref
Huyssen, Andreas (1997). "The voids of Berlin". Critical Inquiry, XXIV, 1; str. 57-81. Crossref
Milišić, Milan (2017). Sabrana poezija 1. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada
Métral, Marie-Odile (1977). Le Mariage: les hésitations de l'Occident. Paris: Aubier-Montaigne.
Moloj, Silvija (1996). "Tekstualne ᾽flâneries᾽: Borhes, Benjamin i Bodler". Reč, III, 22; str. 80-84.
Pajk, Baton (2008). "Grad u stalnim promenama". Polja, 453; str. 71-88.
Radović, Srđan (2013). Grad kao tekst. Beograd: XX vek.
Räpple, Eva Maria (2004). The Metaphor of the City in the Apocalypse of John. New York: 2004.
Relph, Edward (1976). Place and Placelessness. London: Pion.
Ricoeur, Paul (1991). A Ricoeur Rider. Toronto-Buffalo: University of Toronto Press
![Creative Commons License](http://i.creativecommons.org/l/by-nc-nd/4.0/88x31.png)
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).