Писма Милице Костић Селем Десанки Максимовић

  • Bojan Đorđević Филолошки факултет Универзитета у Београду
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.173.14
Кључне речи: Милица Костић Селем, Десанка Максимовић, преписка, поезија, Загреб, Београд

Сажетак

У раду се даје кратак увод о досад мало познатом периоду живота српске списатељице Милице Костић Селем након Другог светског рата, а онда се доносе писма која је Милица Костић писала својој пријатељици из младости Десанки Максимовић. Писма се чувају у Задужбини „Десанка Максимовић“ у Београду.

Референце

Đorđević, Bojan (2018). "Prve objavljene pesme Milice Kostić i Selene Dukić". Srpske pesnikinje: zbornik radova /ur. Aleksandra Vraneš/, Višegrad: Beograd: Andrićev institut: Zadužbina "Desanka Maksimović"; str. 9-22.

Svirčev, Žarka (2018). Avangardistkinje. Ogledi o srpskoj (ženskoj) avangardnoj književnosti. Beograd: Fondacija "Stanislav Vinaver": Institut za književnost i umetnost.

Balić Nižić, Nedjeljka; Roić, Sanja (2016). "Talijanska okupacija na stranicama splitskog dnevnog tiska". Split i Vladan Desnica 1918-1945 - umjetničko stvaralaštvo između kulture i politike: zbornik radova /ur. Drago Roksandić i Ivana Cvijović Javorina/. Zagreb: FF Press; str. 349-363. CrossRef

Konstantinović, Radomir (1983). Biće i jezik IV. Beograd: Novi Sad: Prosveta: Rad: Matica srpska.

Објављено
2021-09-20
Како цитирати
Број часописа
Год. 53 Бр. 173 (2021)
Секција
Књижевна грађа
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).