Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке.

 

 

  

 

 

 

 

 

 

    

Године 2015. Књижевна историја увршћена је на међународну ERIH PLUS листу (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences), а то, уз задовољство због досад постигнутог, истовремено налаже и поштовање нових, захтевнијих стандарда у процесу уређивања, припреме и самог публиковања. По категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије носи категорију 'национални часопис међународног значаја (М24)'. Објављивањe најмање трећине текстова на другим националним језицима је само један, истина, посебно значајан од њих. Часопис се индексира и у Дигиталној репозиторијуму Народне библиотеке Србије, MLA и CEEOL бази. Италијанска агенција за евалуацију универзитета и истраживачких института ANVUR категоризовала је Књижевну историју као часопис А категорије.  Међународни комитет слависта је на својој Референтној листи славистичких часописа категоризовао Књижевну историју као часопис I категорије. 

Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања.

Према Категоризацији српских научних часописа из области хуманистичких наука од 2019. године, часопис Књижевна историја спада у категорију М24.

С намером да и даље унапређује квалитет понуђених текстова и прилога, уредништво Књижевне историје је, уз већ устаљене, делом обновљене рубрике (Студије, огледи, прилози; Појмовник; Оцене, прикази, белешке), осмислило и нове рубрике у оквиру којих ће посебна пажња бити поклоњена објављивању тематских блокова и проблемских текстова. Читање традиције и Наслеђе модернизма намењени су савременим увидима у литерарно наслеђе претходних столећа, односно рекапитулацији књижевно разуђеног и на неки начин још увек „живог“ двадесетог века, док ће у Контекстима бити штампани одабрани радови компаративног, интеркултурног и мултимедијалног приступа. Одељак под називом У средишту резервисан је за научну расправу о питањима и проблемима од нарочитог значаја за научну, али и ширу културну јавност.

Часопис излази три пута годишње, али Редакција прима текстове током целе године.

Политика отвореног приступа
Књижевна историја је часопис са отвореним приступом и сви његови чланци се могу бесплатно преузети и користити у складу са лиценцом објављеном испод сваког објављеног чланка. Овај часопис пружа непосредни отворени приступ свом садржају и сви научни резултати су јавно доступни јавности чиме се подржава већа глобална размена знања. Књижевна историја подстиче читаоце, ауторе и библиотекаре да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују или повезују до пуних текстова својих чланака и омогућава широј читалачкој публици да их користи у научне сврхе. Часопис не наплаћује никакве накнаде приликом пријављивања, прегледа и читања чланака.