Пријавите се или Регистрација да пријавите чланак.

Услови за предају прилога

Као део поступка пријаве прилога, аутори су дужни потврдити складност прилога који пријављују са свим следећим ставкама. Ауторима који се не придржавају ових смерница пријаве могу бити враћене.
  • Рад који прилажем није раније објављиван, нити се налази у процесу разматрања у другом часопису (или је објашњење обезбеђено у коментарима уреднику).
  • Рад представља резултат оригиналног ауторског истраживања (у случају да рад има два аутора, неопходно је доставити и краће објашњење о томе какав је појединачни допринос и удео сваког од аутора)
  • Институту за књижевност и уметност уступа се право на прво објављивање рада или било ког дела рада у штампаном и електронском облику.
  • Фајл који прилажем је у формату OpenOffice, Microsoft Word, RTF, или WordPerfect.
  • Где је могуће URL-ови референци су приложени.
  • Текст има проред 1,5, користи фонт Times New Roman величине 12, користи курзив уместо подвлачења (изузев URL адреса) и илустрације, табеле и прилози су смештени унутар текста на одговарајућим местима или на крају.
  • Текст са упутствима везаним за стил и библиографске захтеве је у Упутства за ауторе, која се налазе у секцији "О часопису".

Смернице за ауторе

Редакција часописа Књижевна историја прима рукописе на разматрање током целе године. Након уредничког читања и одобравања, рад се даље прослеђује на двоструку анонимну рецензију. Како би био објављен, текст треба да добије две позитивне рецензије. Аутор има право да затражи извод из рецензије из ког се, за ту прилику, изостављају име и презиме рецензента. С обзиром на повећан број радова које добијамо и мањи број пажљиво одабраних стручних рецензената, сам поступак рецензирања траје у просеку од десет до осамнаест недеља. Од тренутка пријема текста до његовог одобравања за штампу или враћања не би требало да прође више од годину и по дана. Како би рецензије и штампање текстова били jедноставнији и лакши, веома је важно да прилози које предајете буду графички прегледни и да садрже све неопходне елементе. Молимо Вас да пажљиво проучите упутства која следе. 

Предаја рукописа

Радове у електронском формату (.doc или .docx) треба слати преко онлајн пријаве на сајту часописа (Предаја рада), а приказе и уводне текстове на имејл редакције: sekretar@knjizevnaistorija.rs. Молимо Вас да се придржавате датих смерница у упутству како би Ваш рад био у што краћем временском року узет у разматрање. Потребно је унети:

1. Одабир секције и унос основних информација о предаји.
2. Достављање докумената: потребно је доставити засебно
• рукопис који садржи све илустрације (слике и графиконе),
• илустрације у одвојеним фајловима.
3. Унос метаподатака: 
• наслов рада на српском и енглеском
• апстракт на српском и енглеском
• све ауторе и коауторе
• језик рада
• установе подршке (уколико је рад резултат рада на пројекту) на српском и енглеском
• референце (све референце морају бити одвојене празним редом - Enter и бити написане на латиници; уколико референце имају DOI идентификатор, дописати)
• кључне речи на српском и енглеском (кључне речи се уносе једна по једна, а одвајају се дугметом на тастатури Tab)

Пропратни материјали
Уколико желе да уз текстове објаве и пропратни материјал (фотографије, преписи, транскрипти), аутори / ауторке треба да претходно обезбеде дозволу за објављивање код оних институција које су носиоци права на дистрибуцију и објављивање поменутог материјала (библиотеке, архиви и др.). Копију дозволе треба послати редакцији имејлом или поштом.

Анонимност текста
Да бисмо обезбедили што виши степен анонимности приликом рецензирања радова, важно је да из студије буду изостављене све напомене или упућивања у којима би се могло препознати о ком је аутору или ауторки реч. Уколико рад буде прихваћен за објављивање, аутор/ауторка могу да, приликом ауторског читања, унесу све неопходне напомене. Подаци о аутору/ауторки шаљу се одвојено, у имејлу, секретару редакције и не стављају се у текст студије. Видети Упутство за онлајн пријаву текста.

Језик, писмо и општи изглед рукописа
Радови се објављују на српском језику, екавским или ијекавским књижевним изговором, ћирилицом; на славистичким језицима, односно на већим европским језицима. Текст рукописа треба написати са проредом 1,5 у фонту Times New Roman и словима величине 12 pt, док фусноте треба да буду 9 pt. Уколико је цитирани текст у раду дужи од три реда, треба га издвојити као посебан пасус и написати словима величине 10 pt. Дужина текста треба да буде од 30000 до 60000 словних места (са проредима), не рачунајући фусноте.

Научна критика, оцене и прикази
Испод наслова приказа, оцена и научних полемика штампају се, у загради, пун наслов приказане публикације, име аутора или уредника, место, издавач, година издања и број страница.
•  Бојан Ђорђевић. Молијер у Дубровнику. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2011, 242 стр.
•  Ликови усмене књижевности. Зборник радова. Ур. Снежана Самарџија. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2010, 314 стр.

Студије, монографије, прегледни прилози, научни чланци, грађа и огледи
Обавезни елементи рада:
1. Наслов (треба да буде дат великим словима, нпр. ПОЕТИКА ПРИПОВЕДАЊА У СТРАНЦУ А. КАМИЈА)
2. Кључне речи на српском језику (до 10 речи)
3. Апстракт (150-200 речи) – треба да садржи основне истраживачке хипотезе и методолошки оквир рада
4. Текст прилога
5. Литература (само наслови који су цитирани или навођени у рукопису)
6. Извори
7. Наслов, резиме и кључне речи на једном од страних језика: енглеском, француском, немачком или руском. Резиме (400–500 речи) треба да садржи преглед резултата истраживања. У случају да аутор није у могућности да пошаље коректан превод, треба да напише резиме на језику рада, а редакција Књижевне историје ће обезбедити превод. Кључне речи и апстракт на српском треба да се налазе одмах после наслова рада, а на крају рада долазе: литература, извори, наслов рада, резиме и кључне речи на страном језику. Литература треба да буде распоређена по азбучном, односно абецедном принципу, зависно од писма у ком се налази рукопис, и без нумерације. Све јединице наводе се према писму на ком су изворно штампане али их треба распоредити у складу са одабраним принципом навођења (азбучним или абецедним). За јединице на страним језицима поштовати принцип транскрибовања имена и наслова. Нпр, уколико је текст студије штампан ћирилицом, јединицу са презименом Chomsky треба ставити на позицију која одговара транскрипцији „Чомски”. Хронолошким редом наводе се прилози и књиге истог аутора. Приликом навођења појединачних јединица, прво се пише презиме аутора, а затим име.

Модели цитирања

Упутство за писање прилога у рубрици „Оцене и прикази“

Изјава о приватности

Имена и имејл адресе унете на овом сајту биће коришћене искључиво за наведене потребе овог часописа и неће бити доступни ни за једну другу сврху или некој другој страни.