Методологија проучавања периодике у Институту за књижевност и уметност: првих педесет година
Сажетак
Циљ овога рада јесте да кроз праћење историје пројекта за проучавање српске књижевне периодике у Институту за књижевност и уметност представи методологије проучавања које су установљаване и примењиване, континуитете и дисконтинуитете у њиховим начелима, и њихову актуелност, односно анахроност у садашњим проучавањима. Показује се, што је и теза рада, да је методологија проучавања неодвојива од организације истраживања и зависна од практичних организационих и финансијских могућности. У том смислу се у раду образлаже како су уместо планираног хронолошког енциклопедијског прегледа Историја српске књижевне периодике од 1768. до 1968, односно 1941, резултати истраживања исказани у истоименој едицији која није устројена хронолошки већ проблемски. Фокус анализе је на репрезентантивним методолошким текстовима, на основу којих је могуће извршити реконструкцију историјског тока тј. развоја методологије, а то је пре свега „Елаборат за Историју српске књижевне периодике“ као колективно дело првих сарадника пројекта Историја српске књижевне периодике (А. Петров. Ј. Деретић. В. Јовичић, В. Милинчевић, Д. Витошевић, В. Голубовић, Д. Иванић), пратећи текстови који су објављени уз њега у темату Књижевне историје након јавне расправе О Елаборату (1973), а затим и теоријски нацрт „За једну историју књижевне периодике“ Ђ. Вуковића (1983) и студија „Дигитализација (књижевне) периодике и методологија њеног проучавања“ (2011) М. Миљковића, Б. Андоновске и С. Бараћ.
Референце
„Književna periodika” [Uvodnik Redakcije, nepotpisan]. Književna istorija 2.6 (1969): 263-264.
„O Elaboratu za Okruglim stolom”, Književna istorija 6. 21 (1973): 17−57.
Andonovska, Biljana. “Časopis kao bibliografija kulture: časopis Delo i proučavanje posleratne književnosti i kulture”. Značaj bibliografije periodike za istraživanje književnosti i kulture. Ur. Ana Ćosić i Vesna Matović. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2014. 155-181.
Barać, Stanislava. “Feminističke studije periodike u Institutu za književnost i umetnost”. Naučnice u društvu. Ur. Lada Stevanović, Mladena Prelić, Miroslava Lukić Krstanović, Etnografski institut SANU, 2020. 283-291.
Beetham, Margareth. “Open and Closed: The Periodicals as a Publishing Genre”, Victorian Periodicals Review. 22.3 (1989): 96-100.
Đorđević, Bojan. Pola veka nauke o književnosti. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2012.
Godišnji plan rada Instituta za književnost i umetnost u Beogradu za 1970. godinu, Arhiva Instituta za književnost i umetnost.
ESPRIT - European Society for Periodical Research
Grbić, Dragana i Milan Miljković. “Selektivna bibliografija naučnih radova o periodici saradnika Projekta”. Žanrovi u srpskoj periodici. Ur. Vesna Matović. Beograd - Novi Sad: Institut za književnost i umetnost - Matica srpska, 2010. 519-550.
Grbić, Dragana. “Periodika - ključ za utvrđivanje književnog reljefa epohe. Jovan Deretić kao proučavalac srpske periodike”, Stanovište savremenosti i istorijska prošlost: književni istoričar Jovan Deretić, ur. Milo Lompar i Zorica Nestorović, Beograd, Niš: Filološki fakultet, Filozofski fakultet, 2014. 219-233.
Kolarić, Ana Rod, modernost i emancipacija: uredničke politike u časopisima Žena (1911-1914) i The Freewoman (1911-1912). Beograd: Fabrika knjiga, 2017.
Maticki, Miodrag. “Institut za književnost i umetnost 1962-2002”, Književna istorija, 34.116-117, (2002): 5-16.
Matović, Vesna. “Žanrovi u periodici”, Žanrovi u srpskoj periodici: zbornik radova, ur. Vesna Matović. Beograd: Institut za književnost i umetnost; Novi Sad: Matica srpska, 2010. 7-13.
Miljković, Milan, Biljana Andonovska i Stanislava Barać. “Digitalizacija (književne) periodike i metodologija njenog proučavanja”, Digitalizacija kulturne i naučne baštine, uredili Aleksandra Vraneš, Ljiljana Marković i Aleksander Gven, Filološki fakultet, Beograd, 2011. 443−463.
Nastavak XLVII sednice užeg Saveta Instituta za književnost i umetnost, održane 19. 5. 1970. Arhiva Instituta za književnost i umetnost.
Naučno-istraživačka jedinica Istorija srpske književne periodike, “Elaborat za Istoriju srpske književne periodike”, Književna istorija, 6. 21 (1973): 5−17.
Osterreichische Nationalbibliothek
RSAP - Research Society for American Periodicals
Re/vizija: časopisi kao agensi književnosti i kulture, katalog izložbe, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2012.
RSVP - The Research Society for Victorian Periodicals
The Modernist Journals Project
Vitošević, Dragiša, Vuković Đ. I Petrov A. “Uvodne napomene”, u: Srpska književna periodika 1768-1941. Popis i drugi prilozi, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1984. 7-8.
Vuković, Đorđije. “Za jednu istoriju književne periodike”, Književna istorija, 16.62 (1983): 355-370.

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).