Ангажована женска књижевност
Сажетак
На основу идејне, тематске и уметничко-стилске сродности која је уочена у књижевном деловању неколико београдских ауторки, у овом раду се њихов књижевни корпус и континуитет стварања одређује терминолошком синтагмом ангажована женска проза и посматра као издвојен и целовит феномен. Циљ рада је да апстрахује основне карактеристике ове књижевноисторијске појаве која је имала ненарушен континуитет од 30-их до 50-их година 20. века и постави један од могућих појмовно-теоријских оквира за даља читања, тумачења и компаративна истраживања датог и сличних књижевних корпуса. Методолошки ослонац за опис и објашњење ангажоване женске прозе делом се може пронаћи у ранијим књижевноисториографским и теоријским разматрањима југословенског покрета социјалне литературе, затим у Сартровом одређењу ангажоване књижевности, као и у феминистичким истраживањима историје жена, феминистичких покрета и женске књижевности. Циљ рада управо и јесте да укаже на нужност повезивања три наведена методолошка усмерења када је реч о проучавању контуинираних процеса еманципације жена којем припада и дати књижевни ток. Тачније, Сартров концепт ангажоване књижевности артикулисан после Другог светског рата узет је као везивна нит излагања: он се примењујe на ранију, односно женску, прозу, и обратно, тумачења те прозе обогаћују дати концепт, придодајући му један дијахронијски дубљи и један потенцијални феминистички аспект. Коначно, резултати истраживања и разматрања могли би да нађу примену и у оквиру студија ангажованости које се у домаћем контексту обликују у последњих неколико година као друштвено-хуманистичка поддисциплина.
Референце
Izvori
Žicina, Milka (1934). Kajin put. Nolit. Beograd.
Žicina, Milka (1936). "Šegrt", u: Žena danas, br. 2: 19-20. Beograd.
Žicina, Milka (1940). Devojka za sve. Izdanje autorke. Beograd.
Žicina, Milka (1946). "Nisam više šegrt", u: Žena danas, br. 44-45: 26-27. Beograd.
Žicina, Milka (1950). Reportaže. Rad. Beograd.
Žicina, Milka (2009). Sama. Službeni glasnik. Beograd.
Ilić Tutunović, Nadežda. Beogradske priče. Beograd. Izdavačko i knjižarsko preduzeće Gece Kona, 1934.
--------------------------Kroz ulice i duše. Izdavačko i knjižarsko preduzeće Gece Kona, 1938.
--------------------------Prepuna čaša. Prosveta, Beograd. 1954.
-------------------------- Bela kućica. Pripovetke. Priredio Ljubomir Ilić. (privatno izdanje) Beograd, 2010.
Mitrović, Mitra (1953). Ratno putovanje, Prosveta, Beograd.
................................(1957). Veselin Masleša. Nolit, Beograd.
Filipović, Frida. Priče o ženi (kratke pripovetke). Beograd. Izdavačka knjižarnica Gece Kona. 1937.
-----------------------------Medved Buca i lutka Luca (Dečja mala knjiga. Urednik: Ljubiša Stojković). Prosveta, Beograd. 1946.
-------------------------------Do danas. Pripovetke. Prosveta, Beograd. 1956.
---------------------------Razilaženja (pripovetke). Prosveta, Beograd. 1973.
----------------------------Gorke trave. Roman. Prosveta, Beograd. 2000.
Literatura
Barać, Stanislava (2015). "Ženski portreti i književnost o novoj ženi" u: Feministička kontrajavnost. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920-1941, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 289-320.
Baker, Geoffrey (2003). "Pressing Engagement: Sartre's Litérature, Beauvoir's Literature and the Lingering Uncertainty of Literary Activism", Dalhouise French Studies, Vol. 63 (Summer 2003). 70-85.
Dojčinović, Biljana (2015). Pravo sunca - drugačiji modernizmi, Akademska knjiga, Novi Sad.
Guerlac, Suzanne (1993). "Sartre and the Powers of Literature: The Myth of Prose and the Practice of Reading", MLN, Vol. 108. No. 5, Comparative Literature, Dec 1993, str. 805-824. CrossRef
Zaharijević, Adriana (2017). "Angažman: misliti i delovati zajedno", Angažman: uvod u studije angažovanosti, prir. Adriana Zaharijević i Jelena Vasiljević, Akademska knjiga -Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Novi Sad - Beograd, 17- 33.
Zaharijević, Adriana i Jelena Vasiljević (2017). "Predgovor", Isto, 9-13.
Kolarić, Ana (2017). Rod, modernost i emancipacija: uredničke politike u časopisima Žena (1911-1914) i The Free Woman (1911-1912), Fabrika knjiga, Beograd.
Lasić, Stanko (1970). Sukob na književnoj ljevici 1928-1952, Liber, Izdanja Instituta za znanost o književnosti, Zagreb.
Milinković, Jelena (2012). "Književnost između emancipacije i nacionalnog: Književni prilozi u časopisu Žena", Knjiženstvo: časopis za studije književnosti, roda i kulture, god 2, br. 2 (Knjiženstvo [Elektronski izvor]: časopis za studije književnosti, roda i kulture ISSN: 2217-7809.- God. 2, br. 2 (2012))
Milinković, Jelena (2016). Ženska književnost u časopisu Misao (1919-1937), doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet.
Peković, Slobodanka (2015), Časopisi po meri dostojanstvenog ženskinja, Matica srpska - Institut za književnost i umetnost, Novi Sad - Beograd.
Sartr, Žan-Pol (1981). "Angažovana književnost" i "Šta je književnost" (prevela Frida Filipović) u: Šta je književnost. Izabrao Miloš Stambolić. NOLIT, Beograd; 3-16; 17-186.
Svirčev, Žarka (2013). "Sartrova koncepcija čitanja i čitaoca", Polja: časopis za književnost i teoriju, br. 484, novembar-decembar 2013: 64-72.
Svirčev, Žarka (2018). Avangardistkinje: ogledi o srpskoj (ženskoj) avangardnoj književnosti. Beograd, Šabac: Fondacija "Stanislav Vinaver", Institut za književnost i umetnost.
Tačinjska, Katažina (2015). "U potrazi za strategijama preživljavanja: logorska proza Milke Žicine", Knjiženstvo: časopis za studije književnosti, roda i kulture, (Knjiženstvo [Elektronski izvor]: časopis za studije književnosti, roda i kulture ISSN: 2217-7809.- (2015)).
Tomić, Svetlana (2014). Realizam i stvarnost: nova čitanja proze srpskog realizma iz rodne perspektive, Alfa univerzitet: Fakultet za strane jezike, Beograd.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
