Витман и Шели у есејима Анице Савић Ребац
Сажетак
Предмет анализе је есејистички рад Анице Савић Ребац посвећен темама из англоамеричке књижевности, при чему је пажња усмерена на три есеја у којима се разматра стваралаштво Волта Витмана и Персија Б. Шелија. Текстови се најпре посматрају из књижевноисторијске перспективе и у контексту времена у коме су настали. Уочава се ауторкино настојање да песнике повеже с поднебљем и културом из којих су потекли, али и с актуелним дешавањима у земљи и свету. Есеји се такође анализирају и као део стваралачког опуса Анице Савић Ребац у области филозофије и историје идеја. Посебно се издвајају они елементи Витманове и Шелијеве поетике који кореспондирају с појединим концептима обрађеним у филозофским и еротолошким студијама Анице Савић Ребац, а на које се и сама ауторка осврће и у овим текстовима.
Референце
[SKG]. "Proslave. Mesec dana engleske kulture". Srpski književni glasnik, n. s. 26:4 (16. 2. 1929), 319-320.
Aćamović, Bojana. Poezija Volta Vitmana u kontekstu književne avangarde u Srbiji (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet, 2018.
Bartulović, Niko. "Problem jugoslovenskog književnog časopisa: povodom sećanja na Književni Jug". Letopis Matice srpske god. 103 knj. 322 sv. 1 (okt. 1929), 33-42.
Birger, Peter. Teorija avangarde. Preveo Zoran Milutinović. Beograd: Narodna knjiga/Alfa, 1998.
Konstantinović, Radomir. Biće i jezik 7. Beograd: Prosveta, Rad; Novi Sad: Matica srpska, 1983.
Ljubinković, Nenad. "Književni Jug 1918-1919". Književna istorija 2:6 (1969), 371-393.
Lompar, Milo. "Anica Savić Rebac kao istoričar ideja". Duh helenstva. Anica Savić Rebac. Ur. Milo Lompar, Irina Deretić. Beograd: Službeni glasnik, 2015, 5-63.
Matarić-Radovanov, Mirjana. "Anica Savić-Rebac kao prevodilac s engleskog jezika i naši književni časopisi u prvoj polovini ovoga veka". Prevodna književnost: Zbornik radova Šestih beogradskih prevodilačkih susreta. Beograd: Udruženje književnih prevodilaca Srbije, 1981, 174-177.
Nenin, Milivoj. "Književni 'Književni jug'". Letopis Matice srpske god. 193, knj. 500, sv. 3 (sept. 2017), 243-262.
Peković, Slobodanka i Svetlana Slapšak. "Istraživanja tradicije i stranih književnosti". Naučna kritika komparativističkog smera. Ur. Slobodanka Peković, Svetlana Slapšak. Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1983, 7-64.
Savić Rebac, Anica. "Šele i universalni lirizam". Srpski književni glasnik, n. s. 26:7 (1. 4. 1929), 517-520.
Savić Rebac, Anica. Duh helenstva. Ur. Milo Lompar, Irina Deretić. Beograd: Službeni glasnik, 2015.
Savić, Anica. "Stogodišnjica Walta Withmana". Književni jug 4:2-3, 1919, 116-119.
Slapšak, Svetlana. Anica Savić Rebac kao tumač modernih književnosti. Studije i ogledi 1-2. Anica Savić Rebac. Ur. Darinka Zličić. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1988, 195-207.
Svirčev, Žarka. Avangardistkinje: Ogledi o srpskoj (ženskoj) avangardnoj književnosti. Šabac: Fondacija "Vinaver"; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2018.
Tokin, Boško. "U. S. A. = Poe, Whitman, Chaplin". Progres 1.128 (22. 10. 1920), 2-4.
Vest, Rebeka. Crno jagnje i sivi soko. Prevela Ana Selić. Beograd: Vulkan izdavaštvo, 2017.
Vitman, Volt. "Vlati trave (1855): [Predgovor]". Prevela Bojana Aćamović. Polja 60:493 (2015), 70-84.
Vučković, Radovan. Poezija srpske avangarde. Beograd: Službeni glasnik, 2011.
Vuletić, Ljiljana. Život Anice Savić Rebac. Beograd: izdanje autorke, 2002.
Wilson, Woodrow. President Woodrow Wilson's Fourteen Points, 2008. Link 9. 2. 2021.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
