Како се калила постмодерна: Давид Албахари као уредник у часопису Књижевна реч
Сажетак
У раду се анализира уредничка активност Давида Албахарија у књижевној периодици, са тежиштем на његовом раду у часопису Књижевна реч. Оцртавајући контекст у коме се та делатност одвијала, може се реконструисати поетичка и културно-идеолошка слика епохе. Књижевна реч је као часопис Књижевне омладине Србије излазио у Београду од пролећа 1972. године. Давид Албахари био је члан редакције и уредник за прозу од зиме 1977. до лета 1984. То је време у којем се у српској књижевности довршава доминација стварносне прозе, а на сцену израња нова генерација аутора, која ће нешто касније од критике бити препозната као постмодерна књижевност. Албахари је у том процесу учествовао и као писац и као уредник. У Књижевној речи, поред прозе младих домаћих аутора, он је објављивао преводе актуелне светске прозне продукције, а пажњу је посвећивао и рокенрол култури.
Референце
Albahari, David (prev.). Ji Đing. Knjiga Promene. Beograd: Vuk Karadžić, 1980.
Albahari, David (prev.). Ji Đing: knjiga promene (red. Dž. Blofeld), Gornji Milanovac: Dečje novine, 1982b.
Albahari, David (ur.). Savremena svetska priča I-II, Beograd: Prosveta, 1982a.
Albahari, David (ur.). Savremena svetska priča. Gradac, br. 26-27, januar-april 1979.
Albahari, David. David Albahari. (Ur. Predrag Marković). Beograd: Stubovi kulture (Pamtivek: knj. 1), 2010.
Albahari, David. Teret: eseji, Beograd: Forum pisaca, 2004.
Andonovska, Biljana. "Časopis kao bibliografija kulture: časopis Delo i proučavanje posleratne književnosti i kulture". Značaj bibliografije periodike za proučavanje književnosti i kulture, ur. Vesna Matović, Ana Ćosić-Vukić, IKUM, Beograd, 2014, 155-181.
Brkić, Svetozar i Miodrag Pavlović (ur.). Antologija savremene engleske poezije (prev. David Albahari i dr.), Beograd: Nolit, 1975.
Bulatović, Branka (1997): "Prilozi bibliografiji Davida Albaharija". David Albahari. Mamac (Dela Davida Albaharija, knj. 10), Beograd: Narodna knjiga, 1997, 231-260.
Damjanov, Sava. Šta to beše "mlada srpska proza"?, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1990.
Jerkov, Aleksandar (ur.). Antologija srpske proze postmodernog doba. Beograd: Srpska književna zadruga, 1992a.
Jerkov, Aleksandar. Nova tekstualnost: ogledi o srpskoj prozi postmodernog doba. Podgorica: Oktoih, Nikšić: Unireks, 1992b.
Književna reč (1977-1984)
Krivokapić, Boro (ur.). Treba li spaliti Kiša?, Zagreb, Globus, 1980.
Livada, Raša (ur.). Moderno svetsko pesništvo. Knj. 1 i 2. Beograd: Prosveta, 1983.
Livada, Raša (ur.). Svetska poezija danas, Gradac, br. 39-40, mart-juni 1981.
Mitrović, Srba (ur.). Antologija američke poezije 1945-1994 (prev. David Albahari i dr.), Novi Sad: Svetovi, 1994.
Pančić, Teofil. "Ruže su crvene..." (David Albahari: Ludvig, Stubovi kulture, Beograd, 2007). Vreme, br. 876, 18. 10. 2007.
Pantić, Mihajlo. Iskušenja sažetosti: kritička panorama kratkih proznih oblika u mlađoj srpskoj književnosti, Prva knjiga Matice srpske, Novi Sad, 1984.
Stanojević, Dobrivoje. Forma ili ne o ljubavi, Beograd: Književna omladina Srbije (Edicija Pegaz; knj. 83), 1985.
Sundhaussen, Holm. Geschichte Serbiens: 19.-21. Jahrhundert, Wien: Böhlau, 2007. Crossreff
Tešić, Gojko (ur.). Avangarda i tradicija: anketa Književne reči 1980-1982, Beograd: Narodna knjiga (Pojmovnik, knj. 30), 2002.
Tešić, Gojko (ur.). Koča Popović: Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog. Hronika lumbaga ili slavenska binda. Beograd: Prosveta, 1985b.
Tešić, Gojko (ur.). Koča Popović: Nadrealizam & postnadrealizam, Beograd: Prosveta, 1985a.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
