Рат, траума и хибридни идентитети у романима Владимира Табашевића, Лане Басташић и Дарка Цвијетића
Сажетак
У раду се разматра и анализира књижевно моделовање рата, односно ратног искуства и трауме на примерима романа Тихо тече Мисисипи Владимира Табашевића (2015), Ухвати зеца Лане Басташић (2018) и Што на поду спаваш Дарка Цвијетића (2020). У сва три романа различите приповедне перспективе (дечја, напоредна перспектива прошлост-садашњост, и мултифокализација) утичу на доживљај и литерарне представе грађанског рата у Југославији, као и на психолошке последице тог искуства у виду различитих траума. Питање хибридног идентитета двоструко је мотивисано: како језичком, националном, етичком и емотивном располућеношћу јунака ових романа, тако и пореклом самих аутора и ауторке о којима је реч. Након уводног поглавља и методолошке поставке рада, као и теоријске експликације појмова трауме, идентитета, сећања и постмеморије, анализирамо ове аспекте на примерима из романа.
Референце
Bastašić, Lana. Uhvati zeca. Beograd: Kontrast, 2018.
Tabašević, Vladimir. Tiho teče Misisipi. Beograd: Laguna, 2017.
Cvijetić, Darko. Što na podu spavaš. Beograd: Književna radionica Rašić, 2020.
Avramović, Marko. „Kroćenje diskursa“. Letopis Matice srpske 499.3 (2017): 354‒357.
Živković, Miloš. „Ratne traume u savremenim srpskim romanima Kuća sećanja i zaborava Filipa Davida, Zabluda Svetog Sebastijana Vladimira Tabaševića i Pas i kontrabas Saše Ilića“. Philological Studies 18.1 (2020): 278‒300.
Pantović, Katarina. „Unutrašnje i spoljnje izgnanstvo u romanu Uhvati zeca Lane Bastašić“. Nasleđe 17.47 (2020): 273‒286.
Stakić, Nina. „Reč i scena u minutu neba. O inscenaciji Cvijetićevog romana Što na podu spavaš“. Kulturni centar Novog Sada. 27.20.2022. Link 1.12.2023.
Trebješanin, Žarko. Rečnik psihologije – peto, znatno dopunjeno i prošireno izdanje. Beograd: Agape knjiga, 2018.
Šijaković, Bogoljub. Kritika balkanističkog diskursa: prilog fenomenologiji „drugosti Balkana“. Beograd: Službeni glasnik, 2012.
Alloa, Emmanuel i Bayard, Pierre i Phay, Soko. “Figurations of Postmemory: An Introduction”. Journal of Literature and Trauma Studies 4.1‒2 (2015): 1‒12.
Assman, Aleida. „Kollektive Identität – Ethnie, Nation, Kultur“. Identitäten. Erinnerung, Geschichte, Identität. Ur. Assman, A. & Friese, H. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1998.
Bastašić, Lana. „Danas kada postajem vještica“. Danas, 6.11.2019. Link 20.11.2023.
Benjamin, Valter. “Pripovjedač. Razmatranja uz delo Nikolaja Ljeskova”. Estetički ogledi. Zagreb: Školska knjiga. 166‒187.
Brodsky, Joseph. “The Condition We Call Exile”. 5.6.2009. Link c19. 22.10.2023.
Farrell, Kirby. Post-traumatic culture, Injury and Interpretation in the Nineties. Baltimore: John Hopkins University Press, 1998.
Freedman, Ralph. The lyrical novel: studies in Hermann Hesse, André Gide, and Virginia Woolf. Princeton: Princeton University Press, 1963.
Herš, Merijen. „Generacija postsećanja“. Polja. 56.469 (2011): 149‒168.
Hirsch, Marianne. “Family Pictures: Maus, Mourning, and Post-Memory”. Discourse, Special Issue: The Emotions, Gender, and the Politics of Subjectivity 15.2 (1992): 3‒29.
Kazaz, Enver. „Priče o traumi perfekta i prezenta u romanu. Kanonski i nekanonski roman u bosanskohercegovačkoj književnosti XX vijeka“. Časopis za književnu i umjetničku kritiku Novi izraz 6.21 (2003): 105‒116.
Kaplan, Ann. Trauma Culture: the Politics of Terror and Loss in Media and Literature. New Brunswick/New Jersey/London: Rutgers University Press, 2005.
Krstić, Tamara. „Minuti neba nad prazninom sveta“. Portal za književnost Glif, 8.2.2021. Link 3.12.2023.
Lukić, Jasmina. „Transnacionalni obrt, komparativna književnost i etika solidarnosti: transnacionalna književnost iz rodnog ugla“. Reč, 83.29 (2013): 369‒374.
Matešić, Marina i Slapšak, Svetlana. Rod i Balkan – porodnjavanje balkanizma. Zagreb: Durieux, 2017.
Nikolić, Nikola B. „Kako biti otporan na magnetizam pripadanja“. Vijesti 17.10.2020. Link 1.12.2023.
Noris, Dejvid A. Duhovi kruže Srbijom – književno predstavljanje istorije i rata. Beograd: Geopoetika, 2018.
Simić, Dijana. Poetik des Nirgendwo – Ansätze interkulturellen Migrationsliteraturen. Grazer Studien zur Slawistik, Band 7. Hamburg: Verlag Dr. Kovač, 2015.
Svirčev, Žarka. „Putovanje na početak noći“. Polja, 64.515 (2019): 184‒186.
Schulte, Bernd. Die Dynamik des Interkulturellen in den postkolonialen Literaturen Englischer Sprache. Heidelberg: Universitätsverlag Winter, 1993.
Todorova, Maria. Imaginarni Balkan. Beograd: Čigoja, 1999.
Vasić, Bojan. „Dnevnik o Deniju“. Portal za književnost Glif, 18.4.2016. Link 20.11.2023.
Young, James. „Tekstura sjećanja“. Kultura pamćenja i historija. Prir. Maja Brkljačić i Sandra Prlenda. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga, 2006.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
