Кад је Хјуз срео Попу

Зорица Ђерговић-Јоксимовић, Певања Вука и Вране, Београд: Геопоетика, 2016, 222 стр.

  • Bojana Aćamović Институт за књижевност и уметност, Београд
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.167.18
Кључне речи: научна критика, књижевност

Сажетак

Најновија монографија Зорице Ђерговић-Јоксимовић спада у ред оних студија које самим појављивањем доносе значајан помак у области књижевних истраживања. Ауторка се посветила теми која већ више деценија чека на темељнију обраду – узајамном прожимању поетика Теда Хјуза и Васка Попе, двају истакнутих модерних песника, као и запаженом Попином утицају на Хјузово дело. Кроз дванаест сликовито насловљених поглавља представљени су биографски и библиографски подаци који осветљавају околности настанка Попиних и Хјузових кључних збирки, као и преводна и креативна рецепција Попе у Енглеској и Хјуза у Југославији и Србији. Највећи део студије посвећен је помном разматрању и упоредној анализи конкретних поетичких елемената који повезују ова два песника и оних аспеката где се уочава одјек Попине поетике у Хјузовом делу.

Референце

Zorica Đergović-Joksimović, Pevanja Vuka i Vrane, Beograd: Geopoetika, 2016, 222 str.

Објављено
2021-07-01
Како цитирати
Број часописа
Год. 51 Бр. 167 (2019)
Секција
Оцене и прикази
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).