Смернице за ауторе

Упутства ауторима

Да би био објављен, сваки рад мора да прође уредничко и два анонимна рецензентска читања, али претходно треба да буде уређен према техничком упутству. Редакција задржава право да пре уредничког читања врати сваки текст који није сређен према датом упутству.

У првом кругу читања главни уредник одлучује да ли понуђени рад у начелу одговара концепцији и стандарду часописа, а затим, уколико је потребно, може да затражи од аутора да унесе низ неопходних измена пре него што се текст даље упути стручним рецензентима. Тек када уредник одобри ауторски текст, он се прослеђује на две анонимне рецензије.

У оквиру рецензентског читања, рад може бити оцењен на три начина: а) препоручује се за објављивање б) пре објављивања неопходне су допуне и дораде и в) не препоручује се за објављивање. У свим случајевима, осим када рад добије две позитивне рецензије („препоручује се за објављивањеˮ), редакција часописа задржава право да рад врати на даљу дораду, да га у потпуности одбије или да затражи мишљење трећег рецензента.

Поступак разматрања текстова може да траје највише годину и по дана – од пријема до одлуке уредника и редакције о прихватању или одбијању текста.

У жељи да континуирано и отворено унапређујемо сарадњу са ауторима/ауторкама, позивамо све сараднике да нам путем имејла шаљу своје критике, предлоге и све коментаре који могу допринети побољшању квалитета часописа и нашег рада.

Редакција часописа Књижевна историја прима рукописе на разматрање током целе године. Након уредничког читања и одобравања, рад се даље прослеђује на двоструку анонимну рецензију. Како би био објављен, текст треба да добије две позитивне рецензије. Аутор има право да затражи извод из рецензије из ког се, за ту прилику, изостављају име и презиме рецензента. С обзиром на повећан број радова које добијамо и мањи број пажљиво одабраних стручних рецензената, сам поступак рецензирања траје у просеку од десет до осамнаест недеља. Од тренутка пријема текста до његовог одобравања за штампу или враћања не би требало да прође више од 18 месеци. Како би рецензије и штампање текстова били jедноставнији, веома је важно да прилози које предајете буду графички прегледни и да садрже све неопходне елементе. Молимо Вас да пажљиво проучите упутства која следе. 

Предаја рукописа

Радове у електронском формату (.doc, .docx или .rtf) треба слати преко онлајн пријаве на сајту часописа (Предаја рада), а приказе и уводне текстове на имејл редакције: sekretar@knjizevnaistorija.rs. Молимо Вас да се придржавате датих смерница у упутству како би Ваш рад био у што краћем временском року узет у разматрање. Потребно је унети:

1. Одабир секције и унос основних информација о предаји.

2. Достављање докумената: потребно је доставити

• рукопис,
• илустрације, фотографије и графиконе у одвојеним фајловима.

3. Унос метаподатака: 

• наслов рада на српском и енглеском,
• апстракт рада на српском и енглеском,
• све ауторе и коауторе,
• језик рада,
• установе подршке (уколико је рад резултат рада на пројекту) на српском и енглеском језику,
• референце (све референце морају бити одвојене празним редом – Enter и бити написане на латиници; уколико референце имају DOI идентификатор, дописати),
• кључне речи на српском и енглеском (кључне речи се уносе једна по једна, а одвајају се дугметом на тастатури Tab).

Пропратни материјали
Уколико желе да уз текстове објаве и пропратни материјал (фотографије, преписи, транскрипти), аутори / ауторке треба да претходно обезбеде дозволу за објављивање код оних институција које су носиоци права на дистрибуцију и објављивање поменутог материјала (библиотеке, архиви). Копију дозволе треба послати редакцији имејлом или поштом. Све прилоге послати у одговарајућим засебним фајловима, док је неопходно у самом тексту означити позицију тих прилога. Прилоге је потребно уредно нумерисати. 

Анонимност текста
Како бисмо обезбедили што виши степен анонимности приликом рецензирања радова, важно је да из студије буду изостављене све напомене или упућивања у којима би се могло препознати о ком је аутору или ауторки реч. Уколико рад буде прихваћен за објављивање, аутор/ауторка могу да, приликом ауторског читања, унесу све неопходне напомене. Подаци о аутору/ауторки шаљу се одвојено, у имејлу, секретару редакције и не стављају се у текст студије. 

Језик, писмо и општи изглед рукописа
Радови се објављују на српском језику, екавским или ијекавским књижевним изговором, ћирилицом; на славистичким језицима, односно на већим европским језицима. Текст рукописа треба написати са проредом 1,5 у фонту Times New Roman и словима величине 12 pt, док фусноте треба да буду 9 pt. Уколико је цитирани текст у раду дужи од три реда, треба га издвојити као посебан пасус и написати словима величине 10 pt. Дужина текста треба да буде од 30000 до 60000 словних места (са проредима), не рачунајући фусноте.

Научна критика, оцене и прикази
Испод наслова приказа, оцена и научних полемика штампају се, у загради, пун наслов приказане публикације, име аутора или уредника, место, издавач, година издања и број страница.
•  Бојан Ђорђевић. Молијер у Дубровнику. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2011, 242 стр.
•  Ликови усмене књижевности. Зборник радова. Ур. Снежана Самарџија. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2010, 314 стр.

Студије, монографије, прегледни прилози, научни чланци, грађа и огледи
Обавезни елементи рада:
1. Наслов (треба да буде дат великим словима, нпр. ПОЕТИКА ПРИПОВЕДАЊА У СТРАНЦУ А. КАМИЈА)
2. Кључне речи на српском језику (до 10 речи)
3. Апстракт (150-200 речи) – треба да садржи основне истраживачке хипотезе и методолошки оквир рада
4. Текст прилога
5. Литература (само наслови који су цитирани или навођени у рукопису). Потребно је одвојити ћириличне од латиничних библиографских јединица и исте сортирати према азбуци, тј. абецеди. 
6. Извори
7. Наслов, резиме и кључне речи на једном од страних језика: енглеском, француском, немачком или руском. Резиме (400–500 речи) треба да садржи преглед резултата истраживања. У случају да аутор није у могућности да пошаље коректан превод, треба да напише резиме на језику рада, а редакција Књижевне историје ће обезбедити превод. Кључне речи и апстракт на српском треба да се налазе одмах после наслова рада, а на крају рада долазе: извори, литература,  наслов рада, резиме и кључне речи на страном језику. Литература треба да буде распоређена по азбучном, односно абецедном принципу, зависно од писма у ком се налази рукопис, и без нумерације. Све јединице наводе се према писму на ком су изворно штампане али их треба распоредити у складу са одабраним принципом навођења (азбучним или абецедним). За јединице на страним језицима поштовати принцип транскрибовања имена и наслова. Нпр, уколико је текст студије штампан ћирилицом, јединицу са презименом Chomsky треба ставити на позицију која одговара транскрипцији „Чомски”. Хронолошким редом наводе се прилози и књиге истог аутора. Приликом навођења појединачних јединица, прво се пише презиме аутора, а затим име.

Модели цитирања

Упутство за писање прилога у рубрици „Оцене и прикази“

Политика отвореног приступа
Књижевна историја је часопис са отвореним приступом и сви његови чланци се могу бесплатно преузети и користити у складу са лиценцом објављеном испод сваког објављеног чланка. Овај часопис пружа непосредни отворени приступ свом садржају и сви научни резултати су јавно доступни јавности чиме се подржава већа глобална размена знања. Књижевна историја подстиче читаоце, ауторе и библиотекаре да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују или повезују до пуних текстова својих чланака и омогућава широј читалачкој публици да их користи у научне сврхе. Часопис не наплаћује никакве накнаде приликом пријављивања, прегледа и читања чланака.