Сталкеров поглед: свет, зона, соба
(Мисао Андреја Тарковског о човеку и свету и њена визуелизација у Сталкеру)
Сажетак
Мисао Андреја Тарковског о положају човека у свету најјасније се може сагледати у филмовима чији је био аутор. Из његовог опуса изабрали смо филм Сталкер, у коме су, по нашем мишљењу, редитељеви теоријски ставови о филмској уметности, које је он износио у бројним есејима, доведени у потпуно сагласје с њиховом необично успелом естетском уметничком реализацијом. У Сталкеру Тарковског преламају се све оне идеје које је уметник носио у себи, као и креативни подстицаји из других грана уметности и духовности: музике, литературе, сликарства, архитектуре, религије, филозофије итд. Посебну смо пажњу посветили функцији интерсемиотичких цитата које је Тарковски уметао у структуру овог филма.
Референце
Bazen, Andre: Šta je film?1–4. Beograd: Institut za film, 1967.
Bergman, Ingmar. The Magic Lantern. An Autobiography. New York: Penguin Books, 1989.
Genep, Arnold van. Obredi prelaza. Sistematsko izučavanje rituala. Beograd: SKZ, 2005.
Delez, Žil. Pokretne slike. Novi Sad– Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1998.
Delez, Žil. Slika-vreme. Beograd: Filmski centar Srbije, 2010.
Jeftimijević Mihajlović, Marija. „Filosofija svejedinstva u poeziji ArsenijaTarkovskog“. Nauka bez granica 1. Izvan okvira, Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini, 2018, 209–227.
Končalovski, Andrej. Niske istine, Beograd: Zepter Book World, 1998.
Maslin, Janet.„᾽Stalker᾽, Russian Science-Fiction“. New York: The New York Times, 1982, 23.
Marrati, Paola. Gilles Deleuze. Cinema and Philosophy. Baltimore: The Johns Hopkins University Press, 2008.
Oraić Tolić, Dubravka. Teorija citatnosti. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 1990.
Strugacki, Arkadij i Boris. Piknik pored puta. Beograd: Naš dom, 2011.
Tarkovski, Andrej. Lekcije iz filmske režije. Novi Sad: Prometej, 1992.
Tarkovski, Andrej. Martirologijum. Dnevnici 1970–1986. Novi Sad: Akademska knjiga, 2017.
Tarkovski, Andrej. Zapečaćeno vreme. Novi Sad: Akademska knjiga, 2018.
Tarkovski (priređivač Marina Tarkovska). Novi Sad– Beograd: Prometej– Jugoslovenska kinoteka, 1998.
Tarkovski Arsenij.Biti to što jesi. Beograd: BIGZ, 1995.
Tarkovskiй, Arseniй. Sobranie sočineniй. Tom pervый: stihotvoreniя. Moskva: Hudožestvennaя literatura, 1991.
Tюtčev, F. I. Polnoe sobranie sočineniй i pisьma b šesti tomah. Tom pervый: stihotvoreniя 1813–1849. Moskva: Klassika, 2002.
Triling, Lajonel.Iskrenost i autentičnost. Beograd: Nolit, 1990.
Tropin, Tijana. „Stalker Andreja Tarkovskog kao adaptacija književnog naučnofantastičnog dela“. Slovenska naučna fantastika (zbornik radova), ur: dr Dejan Ajdačić i dr Bojan Jović, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2007, 283–304.
Fedotkin, Stepan. Leйmotivы „Zerkala“. Moskva: Kanon–plюs, 2019.
Džonson, Vida T. i Petri, Grejem. Filmovi Andreja Tarkovskog. Vizuelna fuga. Banja Luka–Beograd: Besjeda– Ars Libri, 2007.
Šato, Dominik, Film i filozofija. Beograd: Clio, 2011.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
