Историозофска мисао Николе Милошевића
Сажетак
Питање смисла историје је једно од кључних филозофских питања којима се Никола Милошевић бавио у свом позном теоријском раду. То питање се логички наставља на Милошевићева претходна проучавања марксистичких и других хилијастичких идеологија. Указавши на психолошко и историјско искуство човекових дејстава која не доприносе – унутар емпиријских мерила евиденције – неком вишем историјском смислу, уз осврт на потребу непрестаног успостављања либералних демократских институција као релативне бране од историјског зла, Никола Милошевић је имплицирао да се проблем смисла историје не може ваљано спознати уколико се заобиђе проблем човека и проблем зла (односно супстанцијалности зла), али и питање Божјег постојања и односа Бога према човеку и злу. Милошевићева разрада свих тих проблема самерена је, у духу њему својственог polemosa, у односу према учењима његових филозофских антипода – Николаја Берђајева и Сергеја Булгакова, да би се тиме указало на отвореност и динамичност проблема којима се у свом делу бавио.
Референце
IIS: Milošević, Nikola. Ima li istorija smisla¬?. Gornji Milanovac: Lio, [1998], 2000.
CBZ: Milošević, Nikola. Carstvo božje na zemlji: filozofija diferencije. Beograd: "Filip Višnjić", 1998.
II: Milošević, Nikola. Istina i iluzija. Novi Sad: Stylos, 2001.
KOD: Milošević, Nikola. Kutija od orahovog drveta. Umetnička proza. Izabrana dela (5). Priredio Milo Lompar. Beograd: Službeni list SCG, 2003.
SMLj: Milošević, Nikola. Senke minulih ljubavi. Beograd: Nolit, [2005], 2007.
ZLD: Milošević, Nikola. Zapisi o lažnim demokratama: odabrani ogledi Nikole Miloševića. Beograd: Srpska liberalna stranka, 2007.
Milošević, Nikola. "Raspon Andrićevog stvaralaštva". Književna reč 35 (mart 1975).
Milošević, Nikola. "Deus absconditus (3)". Književna reč 56 (11. 5. 1976).
Milošević, Nikola. "O žilavima i nežnima". Književna reč 263 (25. 9. 1985).
Milošević, Nikola. "Delo blistavog polemičara (Aleksandar Solženjicin, Arhipelag Gulag, 1988)". Književna reč 323 (10. 9. 1988): 5.
Milošević, Nikola. "Aleksandar Solženjicin, svedok i tumač", Književna kritika 3-4 (1988): 157-161.
Milošević, Nikola. "Liberalizam versus levica". Treći program Radio-Beograda 85 (1990): 91-163.
Milošević, Nikola. "Lice i naličje demokratije (Kristofer Laš, Pobuna elita i izdaja demokratije)". NIN 2395 (22. 11. 1996): 36.
Milošević, Nikola. "Intelektualac i moć". Zlatna greda 21-22 (jul-avgust 2003): 40-42.
Milošević, Nikola: "Duhovne i institucionalne pretpostavke dijaloga: pagansko, hrišćansko i liberalno stanovište". Zlatna greda 44 (jun 2005): 16-18.
Milošević, Nikola. "Filozofske pretpostavke manipulacije u postmodernom vremenu". Treći program Radio-Beograda 125-126 (2005): 81-88. Crossreff
Milošević, Nikola. "Rasprava o (ne)moćnom Bogu" [intervju]. Zoran Hr. Radisavljević. Ogledalo bez pozlate. Beograd - Raška: Raška škola - Centar za kulturu Gradac, 2006. 56-59.
Berđajev, Nikolaj. Smisao istorije: ogled filozofije čovečje sudbine. Preveo Mil. R. Majstorović. Beograd: Dereta, 2001.
Berđajev, Nikolaj. Filosofija slobode. Preveo s ruskog Nebojša Kovačević. Beograd: Logos, 2006.
Vasiljević, episkop Maksim. Vera i život: između transcendentnosti i kontekstualnosti. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta - Institut za teološka istraživanja, 2013.
Vidović, Žarko. Ogledi o duhovnom iskustvu. Beograd: Sfairos, 1989.
Vidović, Žarko. Istorija i vera. Priredio Matej Arsenijević. Beograd: RAOB - Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, 2009.
Zafranski, Ridiger. Zlo ili drama slobode. Preveo Saša Radojčić. Beograd: Službeni list SCG, 2005.
Zizjulas, Jovan. Od maske do ličnosti. Prevod sa grčkog mitropolit Amfilohije (Radović). Podgorica: Oktoih, 1999.
Jonas, Hans. "Pojam Boga posle Aušvica: jedan jevrejski glas". Istočnik 37-38 (2001): 25-35.
Knežević, Romilo. Vreme i saznanje: teološko čitanje Marsela Prusta. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta - Institut za teološka istraživanja, 2011.
Lompar, Milo. Negde na granici filozofije i literature: o književnoj hermeneutici Nikole Miloševića. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Marić, Ilija. Filosofska delta: ogledi o savremenim srpskim filosofima. Beograd: Plato books, 2009.
Svensen, Laš Fr. H. Filozofija zla. Prevela s norveškog Nataša Ristivojević Rajković. Beograd: Geopoetika, 2006.
Semprun, Horhe. Pisanje ili život. Prevod sa francuskog Jasna Stojanović i Ivana Stojanović. Beograd: Paideia, 1996.
Simić, Željko. "Antinomije polemičkog diskurziviteta (N. Milošević, Buktinje, 2009)". Srpska politička misao 2 (2000): 283-296. Crossreff
Sioran, Emil M. Zli demijurg. S francuskog prevela Mira Vuković. Novi Sad: Matica srpska, 1991.
Styron, William. Sofijin izbor. S engleskog preveo Mario Suško. Zagreb: Meandar Media, 2009.
Timčenko, Nikolaj. Melanholija i hermeneutika: mislilac i pisac Nikola Milošević. Priredio Jovan Pejčić. Leskovac - Beograd: Zadužbina "Nikolaj Timčenko" - Altera, 2009.
Frankl, Viktor. Bog podsvesti: psihoterapija i religija. Prevodilac D. Petrović. Beograd: "Žarko Albulj", 2001.
Šijaković, Bogoljub. Prisutnost transcendencije: helenstvo, hrišćanstvo, filosofija istorije. Beograd: Službeni glasnik - Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta, 2013.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
