Деосманизација и посвојење: критичко преиспитивање османског наслеђа у српској култури и књижевности
Сажетак
Ослањајући се на постколонијалну теорију, критичку историографију и културну теорију, рад преиспитује однос према османском наслеђу и муслиманским темама у српској култури и књижевности. У раду се тврди да се овај однос гради применом две дискурзивне макростратегије: деосманизације и посвојења, које су особене и за друге балканске културе и државе с историјским искуством живота под Османлијама. С једне стране, деосманизација, како се тврди у раду, настаје под утицајем моћног дискурса западног оријентализма, те модерног национализма и колективне историјске трауме. С друге стране, посвојење османског наслеђа је, због претходно поменутих чинилаца, скривено и, неретко, представљено као аутентично обележје националних култура. И једна и друга макростратегија захватају све сфере живота, од језика преко кухиње до уметности. У првом делу рада се излажу основне поставке оријентализма, балканизма и угнежденог оријентализма. Затим се разматрају деосманизација и посвојење османског наслеђа у балканском контексту и у српској друштвеној и културној средини. У другом делу рада, критичко преиспитивање османског наслеђа дели се на две целине: 1) књижевност која је настајала на тлу Србије под Османским царством и 2) српску књижевност која настаје под утицајем оријенталних књижевности и/или обрађује муслиманске теме. У другој групи, критички преиспитујемо однос према османском наслеђу и муслиманским темама у неким аспектима у усменој епици и лирици, те у појединим репрезентативним делима из периода романтизма и модернизма.
Референце
Aleksov, Bojan. “Perceptions of Islamization in the Serbian National Discourse”. Southeast European and Black Sea Studies 5.1 (2005): 113–127.
Aleksov, Bojan. „Poturica gori od Turčina: Srpski istoričari o verskim preobraćenjima“. Historijski mitovi na Balkanu. Ur. Husnija Kamberović. Sarajevo: Institut za istoriju Sarajevo, 2003. 225–258.
Alexander, Jeffrey. Trauma. A Social Theory. Cambridge, Oxford: Polity, 2012.
Anzulović, Branimir. Heavenly Serbia: From Myth to Genocide. London, New York: New York University Press, 1999.
Archer, Rory. “Assessing Turbofolk Controversies: Popular Music between the Nation and the Balkans”. Southeastern Europe 36 (2012a): 178–207.
Archer, Rory. “Western, eastern and modern: Balkan pop-folk music and (trans)nationalism”. 1989: Young people and social change after the fall of the Berlin Wall. Eds. C. Leccardi et al., Strasbourg: Council of Europe Publishing, 2012b. 187–204.
Baćićanin, Fuad. „Preplitanje kultura na tlu Srbije u osmansko doba – na primeru alhamijado književnosti“. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2016.
Bakic-Hayden, Milica and Robert M. Hayden. “Orientalist Variations on the Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Politics”. Slavic Review 51.1 (1992): 1–15.
Bakic-Hayden, Milica. “Nesting Orientalisms: The Case of Former Yugoslavia”. Slavic Review 54.4 (1995): 917–931.
Bejtić, Alija. „Pjesnik Sabit Alauddin Užičanin kao sarajevski kadija i bosanski mulla“. Bošnjačka književnost u književnoj kritici. Knj. 1. Sarajevo: Alef, 1998. 751–770.
Biti, Vladimir. „Otimanje pripadnosti: Ivo Andrić i postimperijalna trauma“. Komuna Links. 8. 6. 2016. <http://komunalinks.com/home/2016/6/8/ otimanje-pripadnosti>18.06.2024.
Björkman, Walther. “Kāfi r”. The Encyclopaedia of Islam. Band 4. Boston: Brill. 1997, https://referenceworks.brillonline.com/browse/encyclopaedia-of-islam-2/alpha/k?s .start=80 >18.06.2024.
Brajović, Tihomir. Fikcija i moć. Beograd: Arhipelag, 2011.
Buchanan, Donna (ed.) Balkan Popular Culture and the Ottoman Ecumene: Music, Image and Regional Political Discourse. Lanham, MD: The Scarecrow Press, 2007.
Bukumira, Jovan. „Od sablasti do fantoma: polemike o Ivi Andriću u postjugoslovenskom periodu – kritičko preispitivanje“. Temat „Muslimanske teme u srpskoj književnosti I“. Ur. Marija Mandić i Nadija Rebronja. Književna istorija 55.181 (2023): 71–106.
Ćorović, Vladimir. Istorija Srba. Beograd: BIGZ, 1993.
Darling, Linda. “Nasihatnameler, İcmal Defterleri, and the Timar-Holding Ottoman Elite in the Late Sixteenth Century”. The Journal of Ottoman Studies XLIII (2014): 193–226.
Detelić, Mirjana. “The Place of the Symbolic City in Constructions of Nation and Religion: A Case of Balkan Folklore”. Enter Text 5.2 (2005): 78–89.
Delić, Lidija. „‘Turkinjica’. Žena u mreži epske poetike i stereotipa o Drugom“. Zmija, a srpska. Konceptualizacija u usmenom folkloru. Višegrad: Andrićev institut, 2019. 303–319.
Delić, Lidija. „Kliče Miloš srpski pop’jevati: Konceptualizacija etnonima u usmenoj epici“. Srbi i srpsko. Ur. Dejan Ajdačić. Beograd: Alma, 2016. 50–71.
Deretić, Jovan. Istorija srpske književnosti. Beograd: Prosveta, 2004.
Detelić, Mirjana i Branislav Tomić. „Epska narodna poezija“. Digitalna baza podataka. 2010. <http://monumentaserbica.branatomic.com/epp/> 13.06.2024.
Detelić, Mirjana. “Slavery in the West Balkans: History and Oral Tradition”.Grenzüberschreitungen: Traditionen und Identitäten in Südosteuropa. Festschrift für Gabriella Schubert. Eds. Wolfgang Dahmen, Petra Himstedt-Vaid and Gerhard Ressel. Wiesbaden: Otto Harrassowitz Verlag, 2008. 62–71.
Detelić, Mirjana. Mitski prostor i epika. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1992.
Đinđić, Marija. „Turcizmi u savremenom srpskom književnom jeziku (semantičko-derivaciona analiza)“. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2013.
Dučić, Jovan. Pjesme iz 1901. Beograd: Izdavačka knjižarnica i štamparsko-umjetnički zavod Pahera i Kisića, [1901] 2008.
Duraković, Enes (ur.). Bošnjačka književnost u književnoj kritici, knjiga IV. Novija književnost, proza. Sarajevo: Alef, 1998.
Duraković, Enes, Esad Duraković i Fehim Nametak (ur.). Bošnjačka književnost u književnoj kritici I, Starija književnost. Sarajevo: Alef, 1998.
Đurđev, Branislav. “The Christian sipahis in northern Serbia in the 15th century”. Annual of the Historical Society of Bosnia and Herzegovina 4 (1952): 165–169.
Đurić-Zamolo, Divna. Beograd kao orijentalna varoš pod Turcima: 1521–1867: arhitektonsko-urbanistička studija. Beograd: Muzej grada Beograda, 1977.
Elbasani, Arolda and Jelena Tošić. “Localized Islam(s): Interpreting Agents, Competing Narratives, and Experiences of Faith”. Nationalities Papers: The Journal of Nationalism and Ethnicity 45.4 (2017): 499–510.
Elezović, Gliša. „Turski spomenici u Vojvodini“. Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu 8.3 (22) (1935): 464–466.
Fuente Cornejo, Toribio. Poesia religiosa aljamiado-morisca. Madrid: Fundacion Ramon Menendez Pidal, 2000.
Greenawalt, Alexander. “Kosovo Myths: Karadzic, Njegos and the Transformation of Serb Memory”. Spaces of Identity 1.3 (2001): 49–64.
Gurbi-baba Novopazarac, Ahmed. Divan. Mostar: Fondacija Baština duhovnosti, 2022.
Huković, Muhamed. Zbornik alhamijado književnosti. Sarajevo: Preporod, 1997.
Ilić, Jovan. Dahire. Beograd: Štamparija Kraljevine Srbije, 1891.
İnalcik, Halil. “Timariotes chrétiens en Albanie au XV. siècle d’après un registre de timars ottoman”. Mitteilungen des Österreichischen Staatsarchiv 4 (1951): 118–138. Isailović, Neven i Aleksandar Krstić. “Serbian Language and Cyrillic Script as a Means of Diplomatic Literacy in South Eastern Europe in 15th and 16th Centuries”. Literacy Experiences concerning Medieval and Early Modern Transylvania. Cluj-Napoca, 2015. 185–196.
Jansen, Stef. „Svakodnevni orijentalizam: Doživljaj ‘Balkana’/‘Evrope’ u Beogradu i Zagrebu“. Filozofija i društvo XVIII (2001): 33–71.
Jezernik, Božidar. „Uvod. Stereotipizacija ‘Turčina’“. Ur. Jezernik, Božidar. Imaginarni Turčin. Beograd: XX vek, 2010. 9–29.
Jezernik, Božidar. Divlja Evropa: Balkan u očima putnika sa Zapada. Beograd: XX vek, 2007.
Jovanović, Jovan Zmaj. Đulići uveoci. Novi Sad: Braća M. Popovića, 1882.
Jovanović, Jovan Zmaj. Đulići. Novi Sad: Brzotisk Ignjata Fuksa, 1864.
Jovanović, Jovan Zmaj. Istočni Biser, skupljene pesme raznih istočnih pesnika, od Jovana Jovanovića Zmaja. Beograd, Sarajevo: Izdanje I. Đ. Đurđevića, [1861] 1920.
Jovanović, Miloš. “‛The city in our hands’: urban management and contested modernity in nineteenth-century”. Urban History 40.1 (2013): 32–50.
Jovanović, Miloš. “Taming the Tavern: Social Space and Government Regulation in 19th century Belgrade”. Godišnjak za društvenu istoriju – Annual of Social History 16.3 (2009): 57–68.
Koulouri, Christina (ed.). Clio in the Balkans. The Politics of History Education. Thessaloniki: CDRSEE, 2002.
Kovačević, Ešref. Sabit Užičanin i njegova Mi`radžijja. Sarajevo: Mešihat Islamske zajednice BiH, El-Kalem, 1990.
Krstić, Aleksandar. “Which realm will you opt for? – The Serbian nobility between the Ottomans and the Hungarians in the 15th century”. Eds. Srđan Rudić and Selim Aslantaş. State and
Kuljić, Todor. Kultura sećanja. Teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Beograd: Čigoja, 2006.
Kursar, Vjeran. “Non Muslim Communal Divisions and Identities in the Early Modern Ottoman Balkans and the Millet System Theory”. Ed. Maria Baramova, Plamen Mitev, Ivan Parvev and Vania Racheva. Power and Influence in South-Eastern Europe: 16th–19th Century. Berlin: LIT Verlag, 2013. 97–108.
Ljušić, Radoš. Istorija za treći razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera. Beograd: Freska, 2013.
Lowry, Heath W. The Nature of the Early Ottoman State. New York: State University of New York Press, 2003.
Lutovac-Kaznovac, Tamara. „Jezik pisama turskih sultana Dubrovniku“. Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu, 2019.
Mandić, Marija (ur.) Temat „Osmansko nasleđe, muslimanske zajednice i pojedinci“. Glasnik Etnografskog instituta SANU LXIX.1 (2021).
Mandić, Marija i Jadranka Đorđević Crnobrnja (ur.). Temat „Islam, pojedinac i delatne zajednice: akteri promene, sukoba i saradnje“. Glasnik Etnografskog instituta SANU LXVIII.3 (2020).
Mandić, Marija i Jadranka Đorđević Crnobrnja (ur.). Temat „Islam, pojedinac i delatne zajednice u Beogradu nekad i sad“. Antropologija 19.3 (2019).
Mandić, Marija i Nadija Rebronja (ur.). Temat „Muslimanske teme u srpskoj književnosti I“. Književna istorija 55.181 (2023).
Mandić, Marija. “The Serbian proverb Poturica gori od Turčina (A Turkconvert is worse than a Turk). Stigmatizer and Figure of Speech”. Ed. František Šístek. Imagining Bosnian Muslims in Central Europe. Representations, Transfers and Exchanges. New York: Berghahn Books, 2021. 170–193.
Mandić, Marija. „Osmansko nasleđe: strategije, toposi i akteri“. Temat „Osmansko nasleđe, muslimanske zajednice i pojedinci“. Ur. Marija Mandić. Glasnik Etnografskog instituta SANU LXIX.1 (2021): 7–17.
Marinković, Radmila. “Medieval Literature”. Ed. Pavle Ivić. The History of Serbian Culture. Edgware: Porthill Publishers, 1995. 53–66.
Marković, Đorđe Koder. Kritički pregled Romoranke. Novi Sad, 1862.
Miletić, Aleksandar R. „Odgovor Čedomiru Antiću“.Portal Peščanik (2017b). 3.10.2017. <https://pescanik.net/odgovor-cedomiru-anticu>18.06.2024.
Miletić, Aleksandar R. „Vidovdanska etika, poturčenjaci i milosnice. Veliki narativ Srbije u udžbeniku istorije Radoša Ljušića“. Portal Peščanik (2017a). 25.09.2017. <http://pescanik.net/vidovdanska-etika-poturcenjaci-i-milosnice/>18.06.2024.
Miljković, Ema. “The Christian sipahis in the Serbian lands in the second half of the 15th century”. Belgrade Historical Review 1 (2010): 103–119.
Mišević, Marijana. “Writing Slavic in theArabicScript: Literacy and Multilingualism in the Early Modern Ottoman Empire”. Doctorical dissertation. Harvard University, 2022.
Milutinović, Zoran. “Sword, Priest and Conversion: On Religion and Apostasy in South Slav Literature in the Period of National Revival”. Central Europe 6.1 (2008): 17–46.
Milutinović, Zoran. Fantom u biblioteci: postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću? Beograd: Geopoetika, 2022.
Milutinović. Zoran. Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam.Beograd: Geopoetika, 2018.
Mišević, Marijana. “How And Why Was Slavic Learned At The Ottoman Court? Insights From The Fifteenth-Century Projects Dedicated To Learning Languages Of The World”. Istorijski časopis 72 (2023): 281–310.
Mišković Luković, Mirjana, Mirjana N. Dedaić and Vladimir Polomac. “The meaning and interpretation of the Serbian discourse marker BRE”. Journal of Pragmatics 87 (2015): 18–30.
Mušović, Ejup. „Novopazarski književnici XVI–XX veka“. Povelja : časopis za književnost, umetnost, kulturu, prosvetna i društvena pitanja 17.3–4 (1987): 17–29.
Nametak, Abdurahman. ,,O alhamijado književnosti“. Bošnjačka književnost u književnoj kritici, Starija književnost. Ur. Enes Duraković, Esad Duraković i Fehim Nametak. Sarajevo: Alef, 1998. 861–885.
Nametak, Abdurahman. Hrestomatija bosanske alhamijado književnosti. Sarajevo: Svjetlost, 1981.
Nametak, Fehim. Divanska književnost Bošnjaka. Sarajevo: Orijentalni institut, 1997.
Nametak, Fehim. Pojmovnik divanske i tesavvufske književnosti. Sarajevo: Orijentalni institut, 2007.
Nazečić, Salko. Iz naše narodne epike. Sarajevo: Svjetlost, 1959.
Nušić, Branislav. Ramazanske večeri. Zagreb: Preporod, [1922] 2011.
Olesnicki, Aleksije. „Još o ličnosti Đerzelez Alije. Ghazi Gerz-Eljas baba svetac i patron pravovjernog grada Budima“. Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Knj. XXIX. Sv. 2. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1934. 20–55.
Papaioannou, Stratis (ur.) The Oxford Handbook of Byzantine Literature. Oxford: Oxford University Press, 2021.
Pavlović, Aleksandar. “A Bloodthirsty Tyrant or a Righteous Landlord? Smail-aga Čengić in Literature and Oral Tradition”. Temat „Osmansko nasleđe, muslimanske zajednice i pojedinci“. Ur. Marija Mandić. Glasnik Etnografskog instituta SANU 69.1 (2021): 109–124.
Pavlović, Aleksandar. “Njegoš and the Politics of Reading”. Anzeiger für Slavische Philologie 54 (2016): 107–122.
Pavlović, Aleksandar. Epika i politika. Beograd: XX vek, 2014.
Pavlovic, Srdja. “The Mountain Wreath: Poetry or a Blueprint for the Final Solution? On the Margins of Alexander Greenawalt’s article ‘Kosovo Myths: Karadzic, Njegos and the Transformation of Serb Memory”’. Spaces of Identity 1.3 (2001). https://www.yorku.ca/soi/Vol_4/_HTML/pavlovic.html> 13.06.2024.
Pešikan Ljuštanović, Ljiljana. ,,Bora Stanković – između tradicije i modernosti“. Borisav Stanković. Izabrana dela. Prir. Ljiljana Pešikan Ljuštanović. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2008. 5–47.
Pešikan Ljuštanović, Ljiljana. ,,Zatočenici liminalnosti – Nečista krv u svetlu obreda prelaza“. Nečista krv Borisava Stankovića sto godina posle (1910–2010), tematski zbornik. Vranje: Univerzitet u Nišu, Učiteljski fakultet, 2011.
Pešikan Ljuštanović, Ljiljana. „Lirski prostori Osmanskog carstva“. Temat „Muslimanske teme u srpskoj književnosti I“. Ur. Marija Mandić i Nadija Rebronja. Književna istorija 55.181 (2023): 13–34.
Petrović, Sonja. Siromaštvo u folklornoj tradiciji Srba od XIII do XIX veka: Prilog proučavanju narodne kulture. Beograd: Albatros plus, 2014.
Pišev, Marko. „Između ‘azijatskog‘ islama i ‘pravoslavnog’ slovenstva: Jugoslovenski muslimani u ranoj srpskoj etnologiji“. Temat „Islam, pojedinac i delatne zajednice u Beogradu nekad i sad“. Ur. Marija Mandić i Jadranka Đorđević Crnobrnja. Antropologija 19.3 (2019): 171–208.
Polomac, Vladimir. Srpski kao diplomatski jezik u XV i XVI veku: filološki pristup. Kragujevac: Filum, 2023.
Popović, Mihailo St. Mara Branković: eine Frau zwischen dem christlichen und dem islamischen Kulturkreis im 15. Jahrhundert. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 2010.
Prole, Dragan. „Kultura sećanja na tursku vladavinu u Srbiji“. Šesti međunarodni interdisciplinarni simpozijum Susret kultura, knj. 2. Ur. Ivana Živančević Sekeruš. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2013. 995–1003.
Rebronja, Nadija. „Od istočnih književnosti do srpskog pesništva – simbolika Medžnuna i Lejle“. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 69.1 (2021): 129–150.
Rebronja, Nadija. „Roman Tvrđava Meše Selimovića i orijentalne književnosti“. Temat „Muslimanske teme u srpskoj književnosti I“. Ur. Marija Mandić i Nadija Rebronja. Književna istorija 55.181 (2023): 107–126.
Rebronja, Nadija. Derviš ili čovek, život i smrt. Religijski podtekst romana Derviš i smrt Meše Selimovića. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Rizvić, Muhsin. ,,Pojavni okviri i unutarnje osobenosti alhamijado literature“. Zbornik alhamijado književnosti. Prir. Muhamed Huković. Sarajevo: Preporod, 1997. 5–21.
Šabanović, Hazim. Književnost Muslimana BiH na orijentalnim jezicima. Sarajevo: Svjetlost, 1973.
Said, Edward W. Orientalism. Vintage Books Edition. New York: Random House, [1979] 1994.
Sakellariou, Alexandros. “Fear of Islam in Greece: Migration, Terrorism, and ‛Ghostsʼ from the Past”. Nationalities Papers: The Journal of Nationalism and Ethnicity 45.4 (2017): 511–523.
Šaljić, Jovana. „Kako je oživela Bajrakli džamija“. Temat „Islam, pojedinac i delatne zajednice u Beogradu nekad i sad“. Ur. Mandić, Marija i Jadranka Đorđević Crnobrnja. Antropologija 19.3 (2019): 75– 89.
Samardžić, Radovan (ur.) Istorija srpskog naroda II. Beograd: Srpska književna zadruga, 1982.
Samardžić, Radovan, Pavle Ivić, Dimitrije Bogdanović, Miroslav Pantić, Sreten Petković i Dejan Medaković. Istorija srpskog naroda. Knj. 3. Srbi pod tuđinskom vlašću : 1537–1699, Tom 2. Beograd: Srpska književna zadruga, 1994b.
Samardžić, Radovan, Rajko Veselinović i Toma Popović. Istorija srpskog naroda. Knj. 3, Srbi pod tuđinskom vlašću : 1537–1699. Tom 1. Beograd: Srpska književna zadruga, 1994a.
Šamić, Jasna. Mistika i mistika: studije i ogledi. Sarajevo, Zagreb: Buybook, 2014.
Schmitt, Jens Oliver. “Introduction: The Ottoman Conquest of the Balkans. Research Questions and Interpretations”. Ed. Oliver Jens Schmitt. The Ottoman Conquest of the Balkans: Interpretations and Research Debates. Wien: Verlag der Österreichische Akademie der Wissenschaften, 2016. 7–46.
Selimović, Meša. Derviš i smrt. Sarajevo: Svjetlost, 1966.
Selimović, Meša. Pisci, mišljenja, razgovori. Beograd: Izdavačko preduzeće „Sloboda“, 1977.
Selimović, Meša. Tvrđava. Sarajevo: Svjetlost, 1970.
Sells, Michael. “Kosovo Mythology and the Bosnian Genocide”. In God’s Name: Genocide and Religion in the Twentieth Century. Eds. Omer Bartov and Phyllis Mask. Berghahn Books, 2001. 180–205.
Shotwell, James Thompson. A Balkan Mission. New York: Columbia University Press, 1949.
Širazi, Šejh Sadi. Đulistan. Sarajevo: El-Kellmeh, [1258] 2015.
Škaljić, Abdulah. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost, 1966.
Smailagić, Nerkez. Leksikon islama. Sarajevo: Svjetlost, 1990.
SNP I. Karadžić, Vuk Stef. Srpske narodne pjesme. Knjiga prva (1841). Sabrana dela Vuka Karadžića. Beograd: Prosveta, 1975.
SNP II. Karadžić, Vuk Stef. Srpske narodne pjesme. Knjiga druga (1845). Sabrana dela Vuka Karadžića. Beograd: Prosveta, 1988.
SNP III. Karadžić, Vuk Stef. Srpske narodne pjesme. Knjiga treća (1846). Sabrana dela Vuka Karadžića. Beograd: Prosveta, 1988.
SNP IV. Karadžić, Vuk Stef. Srpske narodne pjesme. Knjiga četvrta (1862). Sabrana dela Vuka Karadžića. Beograd: Prosveta, 1986.
Society in the Balkans Before and After Establishment of Ottoman Rule. Belgrade: Institute of History Belgrade, Yunus Emre Enstitüsü Turkish Cultural Centre Belgrade, 2017. 129–163.
Sollie, Siri Therese. “The Exhibition of the Ottoman Heritage – from Collective Memory to the Museum Display”. Glasnik Etnografskog muzeja 76 (2012): 19–41.
Šop, Ivan. Istok u srpskoj književnosti: šest pisaca – šest viđenja. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1982.
Stojančević, Vladimir. „Niš 1804–1878“. Istorija Niša 1. Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. Godine. Ur. Danica Milić. Beograd, Niš: Istorijski institut, Gradina, Prosveta, 1983. 262–306.
Šuica, Marko. „Percepcija Osmanskog carstva u Srbiji“. Imaginarni Turčin. Ur. Božidar Jezernik. Beograd: Biblioteka XX vek, 2011, 285–298.
Tabaković, Sulejman. Divan. Novi Pazar: Damad, [1853] 1992.
Tanasković, Darko. ,,Privlačne zagonetke sufizma“. Darko Tanasković i Ivan Šop. Sufizam. Beograd: Prosveta, 1981. 36–37.
Todorova, Maria. Imagining the Balkans. New York: Oxford University Press, 1997.
Vali Yenipazarli, Ahmed. Ljepota i srce: ašknama. Novi Pazar: Državni univerzitet u Novom Pazaru, 2009.
Vučina Simović, Ivana i Marija Mandić. „Orijentalno doba u kulturi sećanja Sefarda u Beogradu između dva svetska rata“. Temat „Islam, pojedinac i delatne zajednice u Beogradu nekad i sad“. Ur. Marija Mandić i Jadranka Đorđević Crnobrnja. Antropologija 19.3 (2019): 113–143.
Vučković, Radovan. ,,Pogovor. Prva Dučićeva zbirka“. Jovan Dučić. Pjesme iz 1901. Beograd: Izdavačka knjižarnica i štamparsko-umjetnički zavod Pahera i Kisića, [1901] 2008. 165–187.
Vučković, Radovan. „Između Istoka i Zapada“. Kritičari o Meši Selimoviću. Sarajevo: Svjetlost, 1973. 197–205.
Vukomanović, Milan. “Images of the Ottomans and Islam in Serbian History Textbooks”. Images of the Religious Other: Discourse and Distance in the Western Balkans. Ed. Christian Moe. Novi Sad: CEIR and Kotor Network, 2008. 17–38.
Zachariadou, Elizabeth. “Worrisome wealth of the čelnik Radič”. Eds. Colin Heywood and Colin Imber. Studies in Ottoman History in Honour of Professor V. L. Ménage. Istanbul: Isis Press, 1994. 383–397.
Zirojević Olga. Istočno-zapadna sofra: Mali kulturnoistorijski i kulinarski leksikon. Beograd: Geopoetika, 2018.
Zirojević, Olga. Srbija pod turskom vlašću 1459–1804. Beograd: Srpski genealoški centar, 2007.
Zlatanović, Sanja. „Književno delo Bore Stankovića i Vranje: identitetske strategije, diskursi i prakse“. Glasnik Etnografskog instituta SANU LVI.1 (2009): 51–69.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
