Муслиманске теме у српској књижевности: увод у темат II
Сажетак
Други део темата „Муслиманске теме у српској књижевности“ доноси четири рада посвећенa различитим стилским формацијама, епохама и жанровима, у којима аутори и ауторке примењују разноврсне теоријске и методолошке приступе. Рад „Епски Турци као митски туђини: етнички стереотипи и змијска фолклорно-књижевна метафорика“ Соње Петровић отвара други део темата. Петровић анализира разноврсну и обухватну грађу: фолклор, средњовековну византијску и српску књижевност, иконографију, историографију, те хришћанске и османске изворе, како би истражила митски архетип и стереотипне слике које су створене у историографији и књижевности од почетака османских освајања, а који су обликовали представу о Турцима у српској и јужнословенској епици. Рад показује да су у великом корпусу епске народне поезије Турци приказани као историјски и митски противници. Посебан предмет њене анализе је представа о Турцима као (крилатим) змијама, што их приближава сродним митским бићима какви су змајеви, але и здухаћи, и даље се надовезује на митске представе о крилатим чуваркама блага и посебно на суштински важан космолошки мит о убиству змије/змаја, које симболизује победу над космичким хаосом. На митске архетипове надовезале су се хришћанске представе о борби добра и зла.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
