Поводом повода
Сажетак
У претходном (177) и овом (178) броју Књижевне историје објављена је група текстова окупљена под јединственим наднасловом Педесет година истраживања периодике у Институту за књижевност и уметност. Реч је о пригодном јубилеју (1971–2021) који нам се учинио као добра и драгоцена прилика да резимирамо досадашњи рад на пољу студија периодике у оквиру Института за књижевност и уметност и илуструјемо део актуелних истраживачких фокуса на одељењу Периодика у историји српске књижевности и културе. За оснивачку годину пројекта/одељења узета је 1971. кад је завршено његово формирање: Александар Петров је те године званично постао руководилац групе истраживача фокусираних на проучавање часописа и тиме је започет рад пројекта Историја српске књижевне периодике у његовом пуном капацитету. Почетни пројекат ће током деценија проћи кроз различите структурне, кадровске и методолошке промене, мењаће се његов организациони оквир (пројекат/одељење), биће различито именован, смењиваће се фокуси истраживања, али ће константно и упорно истрајавати на свом централном истраживачком предмету, односно научном пољу, на проучавању часописа/студијама периодике. Постојање истраживачке лабораторије за часописе у непрекидном трајању од педесет година представља раритет у европској науци.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
