Међукњижевне везе у прози словачког аутора Павела Виликовског из угла рецепције и превода
Сажетак
У првом делу рада бавимо се рецепцијом прозе савременог словачког аутора Павела Виликовског, која се у досадашњој пракси базирала на анализи стилско-тематских, наратолошких и интертекстуалних аспеката у његовој поетици. Циљ рада је да се кроз приказ рецепције прозе у словачком и страном културном и језичком контексту пружи увид у поетику и значај овог писца у ширем простору. Културни контексти донели су различитост перспектива у рецепцији дела Виликовског, а дате разлике откривају које су вредности значајне за примајући контекст. Рецепција у контексту доприноси широј слици о стваралаштву једног од најзначајнијих прозаиста савремене словачке књижевности. Приказ унутрашњих интертекстуалних релација, којима се бавимо у другом делу рада кроз њихову рецепцију и превод на српски језик, указује на оне мање видљиве међукњижевне везе и њихову динамичност. Рецепција, превод, с једне стране, приближавају контексте, док интертекстуалне везе, на другој страни, откривају често невидљив простор унутрашњих веза, успостављених и кроз доживљаје аутора, преводиоца и читаоца.
Референце
Beasley-Murray Timothy. Postmodernism of Resistance in Central Europe: Pavel Vilikovsky`s Večne je zelený…., dostupno na: https://www.jstor.org/stable/4212623?seq=1#page_scan_tab_contents [8. 5. 2018]
Brabanec Peter. „Pavel Vilikovský alebo Veľké upratovanie“. Romboid 36. 4 (2001): 21.
Darovec Peter. „Časy sa menia... Apel“. Fórum mladej literárnej kritky. Knižná edícia časopisu Fragment (1992): 40.
Gromová Edita. Teória a didaktika prekladu. Nitra: Univerzita Konštantína Filozofa Filozofická fakulta, 2003.
Harpanj Mihal. „Postmoderna romaneskna slagalica Pavela Vilikovskog“ (pogovor). Poslednji konj Pompeja. Pavel Vilikovski. Beograd: Arhipelag, 2013. 241–248.
Jenčíková Eva. „Osamenie v smrti. Pavel Vilikovksý: Kôň na poschodí, slepec vo Vrábľoch.“ Slovenská literatúra 44. 3 (1997): 211.
Macura Vladimír. „Agenta Münchhausena príhody a skúsenosti.“ Slovenské pohľady 105. 8 (1989): 41.
Mikula Valér. „ Krajnosťou k miernosti, obscénnosťou za lepšiu budúcnosť“. Slovenské pohľady 105 .8 (1989): 41.
Pokrivčáková Silvia. „Intertextové variácie v románe Pavla Vilikovského Večne je zelený....“. Intertextualita v postmodernom umení. Nitra: Univerzita Konštantína Filozofa, 1999. 159.
Stojšin Marica. (Pogovor). Konj na spratu, slepac u gradu. Pavel Vilikovski. Vršac: KOV, 1997. (na korici).
Vilikovski Pavel. Čarobni papagaj i preostali kič. Arhipelag, 2015.
Vilikovski Pavel. Konj na spratu, slepac u gradu. Vršac: KOV, 1997.
Vilikovski Pavel. Poslednji konj Pompeja. Arhipelag, 2013.
Vilikovski Pavel. Surovi mašinovođa. Beograd: Stubovi kulture, 2000.
Vilikovský Pavel. Prózy. Bratislava: Ústav slovenskej literatúry, Kalligram, 2005.
Vilikovský, Pavel. Prózy. Bratislava: Kalligram – Ústav slovenskej literatúry, 2005.
Zajac, Peter. „Incognito, ergo sum“. Literárny týždenník 2. 26 (1989): 4.
Zajac, Peter. „Od totálnej citovosti k autobiografickej pamäti“ (pogovor). Prózy. Pavel Vilikovský. Bratislava: Kalligram: Ústav slovenskej literatúry, 2005. 814 – 873.
Žilka, Tibor. Tekst. Posttekst. Nitra: Univerzita Konštantína Filozofa, 1995.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
