Поезија Милана Милишића: уводна белешка
Сажетак
Књижевни опус Милана Милишића (1941-1991), аутора, према нашем уверењу, једне од најбољих збирки српске (и југословенске) поезије након Другог светског рата Зград (1977), кога не заобилази ниједна релевантна антологија савремене српске лирике, у протекле скоро три деценије, колико је прошло од трагичне смрти самог песника приликом гранатирања Дубровника, остао је у сенци нечега што би се могло означити „случајем Милишић“. Песникова судбина замрачила је његово књижевно дело. Тако је писање о Милишићу у назначеном периоду у српској јавности (а добрим делом и у хрватској) било углавном комеморативно. Овај аутор је помињан углавном у кругу пријатеља и генерацијских другова, а становишта о његовој поезији, као и број нових тумачења, нису се превише изменили и умножили у односу на оне написане и изречене за Милишићевог живота.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
