The Други светски рат и савремени словеначки роман

  • Matevž Kos Филозофски факултет Универзитет у Љубљани
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.169.1
Кључне речи: Други светски рат, партизани, револуција, Драго Јанчар, Маруша Кресе, Маја Хадерлап, савремени роман, протетичко памћење, културна и књижевна историја

Сажетак

У чланку истражујем начин на који се приступа теми Другог светског рата у три савремена словеначка романа (Те ноћи сам је видео Драга Јанчара, Да ли се плашим? Маруше Кресе и Анђео заборава Маје Хадерлап). Ова три дела разматрана су унутар контекста савремене словеначке романескне уметности. У тексту анализирам сваки од њих понаособ и скрећем пажњу на њихове сличности и разлике, истичући притом потенцијале које и иначе има роман о Другом светском рату.

Референце

Haderlap, Maja. Angel pozabe. Preveo Štefan Vevar. Maribor - Celovec: Litera - Drava, 2012.

Jančar, Drago. Te noći sam je video. Prevela Ana Ristović. Beograd: Arhipelag, 2014.

Krese, Maruša. Da li se plašim?. Prevela Dragana Bojanić Tiardović. Beograd: Orion Art, 2016.

Serkas, Havijer. Salaminski vojnici. Prevela Biljana Isailović. Beograd: Arhipelag, 2017.

Benjamin, Valter. "Istorijsko-filozofske teze" У: V. Benjamin, Valter. Eseji. Preveo Milan Tabaković. Beograd: Nolit, 1974. 79-90.

Bertens, Hans. The Idea of the Postmodern: A History. London and New York: Routledge, 1995.

Hribar, Angelika. "Strmolski graščak Rado Hribar in njegova rodbina. Iz zgodovine gradu Strmol na Gorenjskem". Kronika: Časopis za slovensko krajevno zgodovino, 2. 54. (2006): Ljubljana, 2006.

Rau, Petra. "The war in contemporary fiction" Marina Mackay (ур.): The Cambridge Companion to the Literature of World War II. Cambridge: Cambridge UP, 2009. 207-219. Crossreff

Објављено
2020-09-16
Како цитирати
Број часописа
Год. 51 Бр. 169 (2019)
Секција
Читање традиције
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Без прерада 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).