Књижевни текст и читање маскулинитета

  • Ivana Đurić Paunović Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
  • Kristina Stevanović Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.168.16
Кључне речи: студије рода, хегемони маскулинитет, алтернативни маскулинитети, књижевни текст, тело, Растко Петровић

Сажетак

Истраживања маскулинитета од почетака указују на помало парадоксалну позицију кад је ова категорија у питању: с једне стране, она је непостојећа јер је општа, природна и стандардна; с друге, немогуће је негирати чињеницу да мушкарци нису тек симболички конструкти већ ,,биолошки, историјски и искуствено утеловљена бића“ (Bordo 1999: 265). Различите врсте текстова, између осталог, указују на то да не постоји оно што Бордо назива ’универзална величина маскулинитета’, те су погодни за преиспитивање његових конструкција које су одраз доминантне матрице у друштвеним односима. У раду се, на књижевном тексту, показује на који начин студије књижевности могу продубити, или осветлити, резултате истраживања родних студија, као и како сазнања из области родних теорија могу утицати на тумачење текста. Први део рада чини критички осврт на студије маскулинитета на прелазу између 20. и 21. века; у њему се разматрају постојећи ставови о појму маскулинитета, те се указује на могуће приступе изучавању његове конструкције у тексту. Други део рада представља покушај тумачења и сагледавања једног књижевног дела из поменутог теоријског угла. Урађена је анализа одломака из мање изучаваног, жанровски поливалентног текста Растка Петровића (Сицилија и други путописи), помоћу које се може видети на који начин се маскулинитети конструишу и деконструишу у књижевном тексту.

Референце

Batler, Džudit. Psihički život moći: teorije pokoravanja. Prevod Vesna Bogojević, Tanja Popović, Teodora Tabački. Beograd: Centar za medije i komunikacije, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, 2012.

Blagojević, Jelisaveta. "S one strane binarnih opozicija: teorijska razjašnjenja pojma rod". Genero: časopis za feminističku teoriju i studije kulture. Beograd: Centar za ženske studije, 2006. 47-63.

Bordo, Susan. "Reading the Male Body". The Male Body: Features, Destinies, Exposures. Laurence Goldstein (ed.). Ann Arbor: University of Michigan Press, 1994. 265.

Brom, Žan-Mari. "Krajnje nasilje". Prevod Mira Vuković. Smrt, nasilje i seksualnost. Beograd: Plato. 1992.

Connell, Robert W. "Sexual Character", Gender and Power. Stanford University Press. 1987. 167-190.

Connell, Robert W, James W. Messerschmidt. "Hegemonic Masculinity: Rethinking the Concept". Gender & Society 2005. 829-852. Crossref

Crnić, Slaven. "Prikriveni mehanizmi proizvodnje maskuliniteta". Drugost: časopis za kulturalne studije No. 2. Zagreb: Inicijativa kulturalnih studija, 2011.

Genders. David Glover and Cora Caplan (ur.). London, New York: Routledge, 2000.

Gottzen, Lucas. "Is masculinity really the 'odd man out'?" NORMA: International Journal for Masculinity Studies. Vol 13. Issue 2. 11. 4. 2018. London: Taylor and Francis. 2018. Crossref 21. 6. 2018.

Gros, Elizabet. Promenljiva tela: Ka telesnom feminizmu. Prevod Tatjana Popović. Beograd: Centar za ženske studije i istraživanje roda, 2005.

Edwards, Tim. Cultures of Masculinity. London and New York: Routledge. 2005. Crossref

Fuko, Mišel. Poredak diskursa. Prevod Dejan Aničić. Loznica: Karpos, 2007.

Hrga, Karolina. "Kulturološka analiza staroga ženskog tijela". Drugost: časopis za kulturalne studije No. 2. Zagreb: Inicijativa kulturalnih studija, 2011. 039-052.

Kane, Michael. Modern Men: Mapping Masculinity in English and German Literature. London: Cassell, 1999.

Kaufman, Michael M. "Men, Feminism, and Men's Contradictory Experiences of Power". Men and Power. Joseph. A. Kuypers, ed. Halifax: Fernwood Books, 1999.

Kimmel, Michael. "Masculinities". Men and Masculinities, A Social, Cultural and Historical Encyclopedia, Michael Kimmel and Amy Aronson. Santa Barbara, California: ABC CLIO. 2004. 503-507.

Lakan, Žak. Spisi. Prevod Radoman Kordić, Danica Filipović i David Mijović. Beograd: Prosveta. 1983.

Petrović, Rastko. Sicilija i drugi putopisi: iz neobjavljenih rukopisa. Priredila Radmila Šuljagić. Beograd: Nolit. 1988.

Radulović, Lidija. 2009. Pol/rod i religija: konstrukcija roda u narodnoj religiji Srba. Beograd: Čigoja štampa.

Rečnik tela. Bernar Andrije i Žil Boeč (ur.). Prevod Olgica Stefanović. Beograd: Službeni glasnik, 2010.

Rosić, Tatjana. Mit o savršenoj biografiji: Danilo Kiš i figura pisca u srpskoj kulturi. Beograd: Institut za književnost i umetnost. 2008.

Rosić, Tatjana. Antiutopije tela: Reprezentacije maskuliniteta u savremenoj srpskoj prozi. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2014.

Stenford Fridman, Suzan. "Preko roda: nova geografija identiteta i budućnost feminističke kritike." Genero: časopis za feminističku teoriju i studije kulture br. 6-7. 2005. 103-126.

Stojanović, Dragana. Interpretacije mapiranja ženskog tela u tekstualnim prostorima umetnosti i kulture. Beograd: Fakultet za medije i komunikacije, Orion Art, 2015.

Stevanović, Kristina. Konstrukcija identiteta u književnom delu Rastka Petrovića. Doktorska disertacija.

Young, Iris Marion. On Female Experience: Throwing Like a Girl and Other Essays. Bloomington: Indiana University Press, 1990.

Švenger, Piter. "Muški modus". Prevod Ika Đurđević. Genero: časopis za feminističku teoriju i studije kulture br. 6-7. Beograd: Centar za ženske studije, 2005.

Šmale, Volfgang. Istorija muškosti u Evropi (1450-2000). Prevod Vladimir Babić. Beograd: Klio, 2011.

Šuvaković, Miško. Studije slučaja: diskurzivna analiza izvođenja identiteta u umetničkim praksama. Pančevo: Mali Nemo, 2006.

Објављено
2021-01-25
Како цитирати
Број часописа
Год. 51 Бр. 168 (2019)
Секција
Студије, огледи, прилози
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).