Шта је играо Павић?
Сажетак
Овај рад се бави проучавањем есеја „Романи без речи“ Милорада Павића, једним од првих покушаја лудолошко-наративне анализе видео-игара у српској књижевној науци. У овом есеју Милорад Павић је пружио јединствено сведочанство о савременој хипертекстуалној и хипермедијској књижевности, а нарочито значајан је његов осврт на четири авантуристичке видео-игре: Myst, Myst 2: Riven, Zork: Nemesis и Timelapse. Анализирајући историјски развој жанра авантуристичких игара, њихову хипертекстуалну архитектуру, мотивски склоп, технолошке карактеристике, као и елементе фантастике које их повезују са поетиком постмодернистичке прозе, покушаћемо да објаснимо механизме Павићевих лудолошко-наративних коментара, односно дубинске поетичке разлоге који стоје иза његовог избора управо ових остварења за демонстрирање литерарно-уметничке вредности видео-игара.
Референце
Aarseth, Espen. Cybertext: Perspectives on Ergodic Literature. Baltimore: The John Hopkins University Press, 1997.
Barthes, Roland. S/Z. Hoboken: Blackwell Publishing, 2002.
Coover, Robert. "The End of Books". The New York Times, 21. jun 1992. Pristupljeno 17. februara 2019.
Crawford, Chris. The Art of Computer Game Design. Pullman: Washington State University, 1997.
Joyce, Michel. "Afternoon" (odlomak), Postmodern American Fiction: A Norton Anthology. New York: W. W. Norton & Company, 1997.
Pavić, Milorad. Roman kao država i drugi ogledi. Beograd: Plato, 2005.
Pavić, Milorad. Sve priče. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika, 2008.
Pavić, Milorad. Interaktivna dela. Pristupljeno 17. februara 2019.
Ryan, Marie-Laure. Avatars of Story. Minneapolis: University of Minnesota Press, 2006.
Tatarenko, Ala. Poetika forme u prozi srpskog postmodernizma. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Tretiak, Phillipe. "Enfin un roman qu᾽on peut lire dans tous les sens". Paris Match, 17. mart 1988.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
