Од сабласти до фантома: полемике о Иви Андрићу у постјугословенском периоду – критичко преиспитивање
Сажетак
Иво Андрић једини је југословенски добитник Нобелове награде за књижевност и писац чије је место у (српском) књижевном канону одавно неупитно. Његово дело отуда представља непрестани повод за распламсавање различитих – не само књижевних, а ни искључиво културалних – сукоба, за критичко и херменеутичко испитивање из разноврсних (теоријских) перспектива. Полемике о Андрићевом животу и раду посебно су се интензивирале након његове смрти, а највише у периоду после распада СФРЈ. Андрићева проза у великој мери тематизује ислам, муслимане и османско наслеђе, а радња његових приповести смештена је углавном у Босни под османском владавином. Управо су тумачења репрезентације муслимана и Османлија у његовим делима, као и оптуживање писца за исламофобију, оријентализам и евроцентризам, била чворишна места поменутих „сукоба интерпретација“. Последњу такву расправу подстакла је књига Зорана Милутиновића Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам (2018), и сама представљајући одговор на једну струју бошњачке рецепције овог писца. На Милутиновићеву књигу критичким приказима реаговали су најпре Давор Бегановић и Енвер Казаз, а потом и Дамир Шаботић, указујући на одређене методолошке недостатке понуђене аргументације; Милутиновић је на сваки од тих радова реплицирао. У расправу се доцније укључио и Ненад Величковић, сумирајући претходно изнете ставове и тврдећи да, осим бошњачког, постоји и српски националистички дискурс о Андрићу, на шта је Милутиновић одговорио књигом Фантом у библиотеци: постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу? (2022). Циљ овог рада је да – уз осврт на релевантну литературу – критички изложи, резимира и установи теоријску кохерентност и утемељеност основних становишта учесника ове полемике, која се углавном водила поводом интерпретације и политичко-идеолошке (зло)употребе Андрићевих дела.
Референце
Ahmetagić, Jasmina. Unutrašnja strana postmodernizma: Pavić. Beograd: Raška škola, 2005.
Alexander, Jeffrey. "Toward a Theory of Cultural Trauma". Cultural Trauma and Collective Identity, eds. Jeffrey Alexander, Ron Eyerman, Bernard Giesen, Neil Smelser & Piotr Sztompka. Berkeley, Los Angeles, London: University of California Press, 2004. 1-31. https://doi.org/10.1525/9780520936768
Andrić, Ivo. "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine" [1924]. Prir. i prev. Zoran Konstantinović. Sveske Zadužbine Ive Andrića 1. 1 (1982): 6-258.
Bajčeta, Vladan. "Andrićev duh u Bosni, šta je to?" Letopis Matice Srpske 193. 502 (oktobar 2018): 524-531.
Bajčeta, Vladan. "Vesela nauka". Letopis Matice Srpske 197. 510 (jul-avgust 2022): 220-225. https://doi.org/10.18485/ms_zmss.2022.102.14
Balić, Smail, prir. Bosanski pogledi: nezavisni list muslimana Bosne i Hercegovine u iseljeništvu 1960-1967. London i Zürich: Stamako, 1984.
Beganović, Davor. "Kako razmišljati o Andriću?". Ivan Lovrenović. 9. 8. 2018a. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/recenzije/davor-beganovic-kako-razmisljati-o-andricu> 1. 7. 2023.
Beganović, Davor. "Odgovor Zoranu Milutinoviću". Ivan Lovrenović. 14. 8. 2018b. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/varia/davor-beganovic-odgovor-zoranu-milutinovicu> 1. 7. 2023.
Biti, Vladimir. "Otimanje pripadnosti: Ivo Andrić i postimperijalna trauma". Komuna Links. 8. 6. 2016. <http://komunalinks.com/home/2016/6/8/otimanje-pripadnosti> 1. 7. 2023.
Brajović, Tihomir. Fikcija i moć: ogledi o subverzivnoj imaginaciji Ive Andrića. Beograd: Arhipelag, 2011.
Bulatović, Boris. Oklevetana književnost: ideološki aspekti u kritičkom sagledavanju srpske književnosti i kulture krajem 20. i početkom 21. veka. Novi Sad: Naučno udruženje za razvoj srpskih studija, 2017.
Burdije, Pjer. Pravila umetnosti: geneza i struktura polja književnosti. Prev. Vladimir Kapor, Zorka Glušica, Jovana Navalušić, Sonja Gobec, Mihajlo Letajev. Novi Sad: Svetovi, 2003.
Čolović, Ivan. Smrt na Kosovu polju: istorija kosovskog mita. Beograd: Biblioteka XX vek: Knjižara Krug, 2016.
Duraković, Esad. "Andrićevo djelo u tokovima ideologije evrocentrizma" [1997]. Sveske Zadužbine Ive Andrića 18. 15 (1999): 245-257.
Džadžić, Petar. Ivo Andrić: esej. Beograd: Nolit, 1957.
Erceg, Heni. "Prokletstvo pisca". Peščanik. 20. 10. 2012. <https://pescanik.net/prokletstvo-pisca> 1. 7. 2023.
Fernie, Ewan. "Shakespeare and the Prospect of Presentism". Shakespeare Survey 59 (2005): 169-184.
Filipović, Muhamed. "Bosanski duh u književnosti - šta je to?" [1967]. Spirit of Bosnia / Duh Bosne 1. 1 (2006). <https://www.spiritofbosnia.org/bs/volume-1-no-1-2006-january/the-bosnian-spirit-in-literature-what-is-it> 1. 7. 2023.
Gadamer, Hans-Georg. Istina i metoda: osnovi filozofske hermeneutike. Prev. Slobodan Novakov. Sarajevo: "Veselin Masleša", 1978.
Grady, Hugh and Terence Hawkes, eds. Presentist Shakespeares. London and New York: Routledge, 2007. https://doi.org/10.4324/9780203965870
Grady, Hugh. "Containment, subversion - and postmodernism". Textual Practice 7. 1 (1993): 31-49. https://doi.org/10.1080/09502369308582157
Hamović, Dragan. "Slučaj bosanskog Ruždija". Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 66. 2 (2018): 1010-1013.
Hirš, E. D. Načela tumačenja. Prev. Tihomir Vučković. Beograd: Nolit, 1983.
Ilić, Dejan. "Turska i Toskana". Osam i po ogleda iz razumevanja. Beograd: Fabrika knjiga, 2008. 231-254.
Ilić, Slađana. "Demontaža aranžiranja i rearanžiranja". Večernje novosti. 2. 8. 2022. <https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1141439/knjizevna-kritika-demontaza-aranziranja-rearanziranja> 1. 7. 2023.
Jaus, H. R. "Istorija književnosti kao izazov nauci o književnosti". Estetika recepcije: izbor studija, prev. Drinka Gojković. Beograd: Nolit, 1978. 37-88.
Kalezić, Vasilije. Ivo Andrić u našim sporovima. Beograd: Partizanska knjiga, OOUR Izdavačko publicistička delatnost, 1985.
Karaulac, Miroslav. Andrićeve kule i gradovi. Novi Sad: Matica srpska, 2006 [1995].
Kazaz, Enver. "Egzistencijalnost/povijesnost Bosne - interpretacija u zamci ideologije". Novi izraz 4. 10-11 (2001): 120-136.
Kazaz, Enver. "Kritika mržnje i utopija ljubavi: Andrićevo Pismo iz 1920. godine kao polifonijska narativna pozornica". Strane. 6. 4. 2016. <https://strane.ba/enver-kazaz-kritika-mrznje-i-utopija-ljubavi> 1. 7. 2023. [izvorno: Druga međunarodna znanstvena konferencija u oblasti književnosti i jezika: zbornik radova, ur. Enver Kazaz. Travnik: Univerzitet, Edukacijski fakultet, 2014. 21-33].
Kazaz, Enver. "Milutinovićeva kritička mrena". Ivan Lovrenović. 27. 10. 2018a. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/varia/enver-kazaz-milutinoviceva-kriticka-mrena> 1. 7. 2023.
Kazaz, Enver. "Milutinovićeve logičke vratolomije". Ivan Lovrenović. 17. 11. 2018b. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/varia/enver-kazaz-milutinoviceve-logicke-vratolomije> 1. 7. 2023.
Kermode, Frank. "Institutional Control of Interpretation". Salmagundi 43 (Winter 1979): 72-86.
Kodrić, Sanjin. "Andrić, Bosna i Bošnjaci, ponovo: ima li Drugi pravo čitati?". Stav (2017) <https://arhiv.stav.ba/ima-li-drugi-pravo-citati> 1. 7. 2023.
Konstantinović, Radomir. Filosofija palanke. Beograd: Otkrovenje, 2004.
Konstantinović, Zoran. "Austrijski konzuli u Travniku: domišljanja o dva Andrićeva lika". Zbornik radova o Ivi Andriću, ur. Antonije Isaković. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1979. 165-180.
Krstić, Marko, ur. Priča o Andriću: antikolonijalni razgovori. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2021.
Kurtović, Šukrija. "Na Drini Ćuprija i Travnička hronika od Ive Andrića u svjetlu bratstva i jedinstva" [1961-63]. Sveske Zadužbine Ive Andrića 12/13. 9/10 (1993-1994): 387-438.
Kvas, Kornelije. Zenonov put. Beograd: Službeni glasnik, 2022.
Lešić, Zdenko. "Ivo Andrić - pripovjedač". Novi izraz 30 (2005): 25-39.
Lovrenović, Ivan. "Ivo Andrić, paradoks o šutnji". Peščanik. 5. 8. 2009. <https://pescanik.net/ivo-andric-paradoks-o-sutnji> 1. 7. 2023. [izvorno: Novi Izraz 11. 39 (januar-mart 2008): 3-44].
Maglajlić, Munib, ur. Andrić i Bošnjaci: zbornik radova, bibliografija. Tuzla: Bošnjačka zajednica kulture "Preporod", Općinsko društvo, 2000.
Mahmutćehajić, Rusmir. "Andricism: An aesthetics for genocide". East European Politics and Societies 27. 4 (2013): 619-667. https://doi.org/10.1177/0888325413494773
Mahmutćehajić, Rusmir. Andrićevstvo: protiv etike sjećanja. Beograd: Clio, 2015.
Mandić, Marija. "The Serbian Proverb Poturica gori od Turčina (A Turk-convert is Worse Than a Turk): Stigmatizer and Figure of Speech". Imagining Bosnian Muslims in Central Europe: Representations, Transfers and Exchanges, ed. by František Šístek. New York: Berghahn Books, 2020. 170-193. https://doi.org/10.2307/j.ctv2tsxjpq.14
Milutinović, Zoran. "Bosna je zemlja ljubavi ili jedanaest pitanja za Damira Šabotića". Sveske Zadužbine Ive Andrića 38. 36 (2019): 483-540.
Milutinović, Zoran. "Drugi odgovor Enveru Kazazu". Ivan Lovrenović. 19. 11. 2018c. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/varia/zoran-milutinovic-drugi-odgovor-enveru-kazazu> 1. 7. 2023.
Milutinović, Zoran. "Odgovor Davoru Beganoviću". Ivan Lovrenović. 12. 8. 2018a. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/varia/zoran-milutinovic-odgovor-davoru-beganovicu> 1. 7. 2023.
Milutinović, Zoran. "Odgovor Enveru Kazazu". Ivan Lovrenović. 12. 11. 2018b. <https://www.ivanlovrenovic.com/clanci/varia/zoran-milutinovic-odgovor-enveru-kazazu> 1. 7. 2023.
Milutinović, Zoran. "Prenošenje fokusa Damira Šabotića". Sveske Zadužbine Ive Andrića 39. 37 (2020): 1-19.
Milutinović, Zoran. Fantom u biblioteci: postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću? Beograd: Geopoetika, 2022.
Milutinović, Zoran. Getting over Europe: The Construction of Europe in Serbian Culture. Amsterdam; New York: Rodopi, 2011. https://doi.org/10.1163/9789042032729
Milutinović. Zoran. Bitka za prošlost: Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam. Beograd: Geopoetika, 2018.
Mimica, Aljoša, prir. Druga Srbija: deset godina posle: 1992-2002. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2002.
Mirković, Radovan. "Tumačenje vs. učitavanje". Reč 1. 3 (1994): 79-84.
Palavestra, Predrag. "Tragovi Andrićevih predskazanja". Sveske Zadužbine Ive Andrića 16. 13 (1997): 16-19.
Perišić, Igor. "Srpski naučni Šerlok Holms". Sveske Zadužbine Ive Andrića 41. 39 (2022): 231-236.
Perišić. Igor. "Naukom protiv nacionalizma". Književna istorija 50. 165 (2018): 275-281.
Petrović, Svetozar. Priroda kritike. Zagreb: Liber, 1972
Rizvić, Muhsin. Bosanski muslimani u Andrićevu svijetu. Sarajevo: Ljiljan, 1995.
Rosić, Tatjana. Mit o savršenoj biografiji: Danilo Kiš i figura pisca u srpskoj kulturi. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2008.
Šabotić, Damir. "Bitka za Andrića". Peščanik. 16. 5. 2019a. <https://pescanik.net/bitka-za-andrica> 1. 7. 2023.
Šabotić, Damir. "Kap iz suve drenovine". Peščanik. 25. 12. 2019b. <https://pescanik.net/kap-iz-suve-drenovine> 1. 7. 2023.
Šabotić, Damir. "Schindlerov advokat". Peščanik. 12. 3. 2021. <https://pescanik.net/schindlerov-advokat> 1. 7. 2023.
Škvorc, Boris i Nebojša Lujanović. "Andrić kao model izmještenog pisca". Fluminensia 22. 2 (2010): 37-52.
Sladojević, Ana. "Indidženizacija nesvrstanosti". Beton. 19. 5. 2023. <http://www.elektrobeton.net/cement> 1. 7. 2023.
Tutnjević, Staniša. Andrićeva slika Bosne na razmeđu poetike i ideologije. Istočno Novo Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2019.
Veličković, Nenad. "Srpski diskurs o Andriću". Riječ i smisao 8. 6 (2022): 127-156. [izvorno na engleskom: "The Serbian Discourse on Ivo Andrić: Some Traces of a Collective Trauma". Trauma - Generationen - Erzählen: Transgenerationale Narrative in der Gegenwartsliteratur zum ost-, ostmittel- und südosteuropäischen Raum, ur. Yvonne Drosihn, Ingeborg Jandl, Eva Kowollik. Berlin: Frank & Timme, 2020. 433-453].
Veličković, Nenad. Laža i apanaža: o upotrebi književnosti u obrazovanju. Beograd: Fabrika knjiga, 2017.
Žanić, Ivo. "Pisac na osami: upotreba Andrićeve književnosti u ratu u BiH". <https://ivanlovrenovic.com/clanci/varia/ivo-zanic-pisac-na-osami> 1. 7. 2023. [izvorno: Erasmus 4. 18 (1996): 48-58].
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
