Од сабласти до фантома: полемике о Иви Андрићу у постјугословенском периоду – критичко преиспитивање

  • Jovan Bukumira Институт за књижевност и уметност, Београд
Кључне речи: Иво Андрић, књижевне полемике, репрезентација ислама у књижевности, националистички дискурс у тумачењу књижевности, херменеутика

Сажетак

Иво Андрић једини је југословенски добитник Нобелове награде за књижевност и писац чије је место у (српском) књижевном канону одавно неупитно. Његово дело отуда представља непрестани повод за распламсавање различитих – не само књижевних, а ни искључиво културалних – сукоба, за критичко и херменеутичко испитивање из разноврсних (теоријских) перспектива. Полемике о Андрићевом животу и раду посебно су се интензивирале након његове смрти, а највише у периоду после распада СФРЈ. Андрићева проза у великој мери тематизује ислам, муслимане и османско наслеђе, а радња његових приповести смештена је углавном у Босни под османском владавином. Управо су тумачења репрезентације муслимана и Османлија у његовим делима, као и оптуживање писца за исламофобију, оријентализам и евроцентризам, била чворишна места поменутих „сукоба интерпретација“. Последњу такву расправу подстакла је књига Зорана Милутиновића Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам (2018), и сама представљајући одговор на једну струју бошњачке рецепције овог писца. На Милутиновићеву књигу критичким приказима реаговали су најпре Давор Бегановић и Енвер Казаз, а потом и Дамир Шаботић, указујући на одређене методолошке недостатке понуђене аргументације; Милутиновић је на сваки од тих радова реплицирао. У расправу се доцније укључио и Ненад Величковић, сумирајући претходно изнете ставове и тврдећи да, осим бошњачког, постоји и српски националистички дискурс о Андрићу, на шта је Милутиновић одговорио књигом Фантом у библиотеци: постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу? (2022). Циљ овог рада је да – уз осврт на релевантну литературу – критички изложи, резимира и установи теоријску кохерентност и утемељеност основних становишта учесника ове полемике, која се углавном водила поводом интерпретације и политичко-идеолошке (зло)употребе Андрићевих дела.

Референце

Avdagić, Anisa. Sačinjavanje roda: o reprezentaciji/konstrukciji ženskog identiteta u romanima Abdurezaka Hivzi Bjelevca. Sarajevo: Zoro, 2006.

Barać, Stanislava. „Nova žena kao medijski konstrukt i književni lik: stvaranje feminističkog mita“, Književna istorija, 151(2013): 733–753.

Barać, Stanislava. „Žena danas i kultura sećanja“, Časopis Žena danas (1936–1940): prosvećivanje za revoluciju: zbornik radova, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2022. 21–53.

Barać, Stanislava. Feministička kontrajavnost. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920–1941. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2015.

Barać, Stanislava. Žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 20-ih i 30-ih godina 20. veka. Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet, 2014.

Bjelevac, Hifzi Abdurezak. Melika: roman suvremene muslimanke. Zagreb: Zaklada tiskare Narodnih novina, 1927.

Bjelevac, Hifzi Abdurezak. Minka: roman u tri dijela (drugo izdanje). Sarajevo: Novi vijek, 1921.

Bujaković, Minja. „’Zajedno, organizovane, mi smo nesalomive!’ Aleksandra Kolontaj i ‘nova žena’“. Knjiženstvo: časopis za studije roda, književnosti i kulture. 2019. On-line izdanje: http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2019/zenska-knjizevnost-i-kultura/zajedno-organizovane-mi-smo-nesalomive-aleksandra-kolontaj-i-nova-zena

Calver, Jasmine. “‘Warphans’ and ‘Quiet’ Heroines: Depictions of Chinese Women and Children in the Comite Mondial des Femmes contre la guerre et le fascisme’s Campaigns during the Second Sino-Japanese War”. International Review of Social History, Vol. 67 (2022): 23–47.

Čar-Drnda, Hatidža. 2007. „Društveni i pravni položaj žene muslimanke u osmanskoj Bosni“, Znakovi vremena, 10.37 (2007): 124–153.

De Haan, Francisca. ‘The Global Left-Feminist 1960s: From Copenhagen to Moscow and New York’, The Routledge Handbook of the Global Sixties: Between protest and nation-building, ed. by Ch. Jian, M. Klimke, M. Kirasirova, M. Nolan, M. Young and J. Waley-Cohen. Routledge, London and NewYork, 2018. 230–242.

Dejanović, Ivana. „Sestre muslimanke u Ženskom pokretu“, Ženski pokret (1920 – 1938): zbornik radova, ur. dr Jelena Milinković, dr Žarka Svirčev, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021. 357–368.

Đorđević, Aleksandra. ‘Drugarice i (ne)prijateljice – učešće Antifašističkog fronta žena Jugoslavije u radu Međunarodne demokratske federacije žena 1945–1950’. Arhiv, časopis Arhiva Jugoslavije. 1–12 (2017):146–162.

Giomi, Fabio. Making Muslim Women European: Voluntary Associations, Gender and Islam in Post-Ottoman Bosnia and Yugoslavia (1878–1941). Budapest – New York: CEU Press, 2021.

Grubački, Isidora. ‘Communism, Left Feminism, and Generations in the 1930s: The Case of Yugoslavia’, Gender, Generations, and Communism in Central and South-Eastern Europe, ed. by Anna Artwińska and Agnieszka Mrozik. London: Routledge, 2020. 45–65.

Grubački, Isidora. „Međuratni liberalni feminizam: Narodni ženski savez i odnos humanitarnog i socijalnog pitanja u dvadesetim godinama 20. veka“, Ženski pokret (1920– 1936): zbornik radova, ur. dr J. Milinković, dr Ž. Svirčev, Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021. 17–36.

Humo, Avdo. Moja generacija. Sarajevo: Svjetlost; Beograd: Vojnoizdavački zavod; Beograd: Prosvjeta, 1984.

Kinnebrock, Susanne. „’Gerechtigkeit erhöcht ein Volk‘. Die erste deutsche Frauenbewegung, ihre Sprachrohre und die Stimmrechtsfrage“, Jahrbuch für Kommunikations Geschichte, no. 1 (1999): 135–172.

Kolarić, Ana. Periodika u feminističkoj učionici: časopis Ženski pokret (1920–1938) i studije književnosti. Beograd: Fabrika knjiga, 2021.

Kollontaй, A. Novaя moral i rabočkiй klas. Moskva: Vserossiйskiй centralьnый ispolnitelьnый komitet sovetov r., k. i k. deputatov, 1919 (obl. 1918).

Kolontaj, Aleksandra, Nova žena. Preveo Mihailo Todorović, Beograd: Moderna štamparija R. M. Vesnića, b. g. [1922].

Kolontaj, Aleksandra. Nova žena. Preveo Mihailo Todorović. Beograd: Moderna štamparija R. M. Vesnića [bez godine (1922).].

Kostić, Ivan Ejub. „Osnivanje organizacije Mladi muslimani i njen razlaz sa ilmijskim udruženjem el Hidaje 1943. godine“, Tokovi istorije, 2 (2023): 137–166.

Kostić, Larisa i Emilija Aćimović. Žena danas (1936–1940): bibliografija. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021.

Levi-Stros, Klod. Strukturalna antropologija. Zagreb: Stvarnost, 1977.

Mandić, Marija i Jadranka Đorđević Crnobrnja. „Islam, pojedinac i delatne zajednice u Srbiji: akteri promena, sukoba i saradnje“, Glasnik Etnografskog instituta SANU (2020): 519–532.

Milanović, Jasmina V. Žensko društvo (1875–1942). Beograd: Institut za savremenu istoriju, Službeni glsnik, 2020.

Milinković, Jelena. Ženska književnost u časopisu Misao (1919–1937). Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Filološki fakultet, 2015.

Miloradović, Maša (2021). „Dr Maša Živanović (1890–1960) – lekarka i saradnica časopisa Ženski pokret“, Ženski pokret (1920– 1936): zbornik radova, ur. dr J. Milinković, dr Ž. Svirčev, Beograd: Institut za književnost i umetnost. 307–322.

Nuri Hadžić, Osman. Islam i kultura. Zagreb: Naklada piščeva, 1894.

Omeragić, Merima. „The Muslim Women’s Question and the Emancipatory Potential of Nafija Sarajlić’s Literary Work in the South Slavic and European Context”, Radovi – Zavod za hrvatsku povijest, Vol. 55, no. 3 (2023): 179–204. (In print)

Poljak, Jovanka, Olivera Ivanova. Ženski pokret (1920–1938): Bibliografija. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2019.

Slapšak, Svetlana. 1988. „’Film je bio završen.’ Predlog za nostalgično čitanje Terazija Boška Tokina“, u: Boško Tokin, Terazije, Beograd: Narodna biblioteka Srbije, Gornji Milanovac: Dečje novine, I–XVII.

Sulejmanpašić, Dževad-beg. Muslimansko žensko pitanje. Jedan prilog njegovu rješenju. Sarajevo: Daniel & A. Kajon [Vlastito izdanje], 1918. (v. https://www.antikvarne-knjige.com/knjige/autor.php?autor_id=4547)

Svirčev, Žarka. „Urednice avangardnih časopisa“. Književna istorija: časopis za nauku o književnosti (2021): 105–129.

Svirčev, Žarka. 2015. „Jugoslavenska žena – forum moderne spisateljice“, Knjiženstvo: časopis za studije roda, književnosti i kulture. On-line izdanje: http://www.knjizenstvo.rs/sr/casopisi/2015/zenska-knjizevnost-i-kultura/jugoslavenska-zena-forum-moderne-spisateljice [25. 07. 2023]

Todić, Milanka. 2008/9. „Nova žena ili robinjica luksuza: naslovne strane ženskih časopisa u Srbiji (1920–1940)“, Zbornik Muzeja primenjene umetnosti, 4, 5 (2008/9): 145–163.

Vervat, Stejn. Centar i periferija u Austro-Ugraskoj. Zagreb – Sarajevo: Synopsis, 2013.

Žena danas, Beograd, 1936–1940.

Žena i svet, Beograd, 1925–1945.

Žene Srbije u NOB, Beograd: Nolit, 1975.

Ženski pokret. https://www.zenskipokret.org/

Ženski pokret: organ Društva za prosvećivanje žene i zaštitu njenih prava [organ Alijanse Ženskih pokreta], Beograd, 1920–1938.

Објављено
2024-03-28
Како цитирати
Број часописа
Секција
Читање традиције