Немир, жеља за путовањем и сеоба у Крају партије

  • Anita Rákóczy Károli Gáspár University of The Reformed Church, Budapest
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.170.4
Кључне речи: Самјуел Бекет, Крај партије, Хам, Клов, рукопис, миграција

Сажетак

Полазећи од раних верзија рукописа садржаних у архивској грађи, рад истражује појмове немира, жеље за путовањем и сеобом у Крају партије Самјуела Бекета, анализом обухватајући и Бекетова сценска упутства. Будући да жеља да се настане на другом месту – или, уколико је то могуће, нити на једном, темељно обележава однос ликова према простору, разматрају се драматуршке функције кухиње као означитеља другог света, места које је удаљено од просторија и у које Ф, Б и Клов очајнички желе да се склоне, али нису у стању. Неке од раних верзија Краја партије показују да, поред Клова који жуди да буде негде другде, јаку жељу да отпутује заувек осећа и Хам. У том светлу, идеја сплава као још једног битно обележеног топоса појављује се у МС 1660, изражавајући Б-ову (доцније Хамову) жељу да оде. Такође, у Хамовој нарацији може се уочити и мотив сеобе из Краја партије, којим се човек из приче додатно обележава као мигрант. Подробнија анализа монолога А и његовог потоњег присуства у тексту приближава читаоца разумевању разлога неких од напетости и наглашених сукоба између А и Б, Хама и Клова.

Референце

Astro, Alan. Understanding Samuel Beckett. Columbia: University of South Carolina Press, 1992.
Beckett, Samuel, Untitled, Unpublished, Undated Typescript, in the Folder Abandoned Theatre in French, Beckett Manuscript Collection, University of Reading (MS 1227/7/16/2).
Beckett, Samuel. [A&B]. Undated, Unpublished Typescript. Beckett Manuscript Collection, University of Reading (MS 1660).
Beckett, Samuel. Avant Fin de partie. Undated, Unpublished Typescript. Beckett Manuscript Collection, University of Reading (MS 1227/7/16/7).
Beckett, Samuel. Endgame. London: Faber and Faber, 1969.
Beckett, Samuel. Endspiel, Fin de partie, Endgame. Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, 1974.
Beckett, Samuel. The Theatrical Notebooks of Samuel Beckett, Volume II: Endgame. Edited by Stanley E. Gontarski. London: Faber and Faber, 1992.
Cavell, Stanely. Must We Mean What We Say? A Book of Essays. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. Crossreff
Gontarski, Stanley E. The Intent of Undoing in Samuel Beckett's Dramatic Texts. Bloomington: Indiana University Press, 1985.
International migration, accessed 6 July 2018.
Knowlson, James and Elizabeth Knowlson, eds. Beckett Remembering: Remembering Beckett: Uncollected Interviews with Samuel Beckett and Memories of Those Who Knew Him. London: Bloomsbury, 2006.
Lawley, Paul. "Adoption in Endgame." Modern Drama 31, no. 4. (1988): 529-535. Crossreff
Mary Bryden et. al. Beckett at Reading. Catalogue of the Beckett Manuscript Collection at The University of Reading. Reading: Whiteknights Press and the Beckett International Foundation, 1998.
McMillan, Dougald and Martha Fehsenfeld, eds. Beckett in the Theatre. London: John Calder, 1988.
Rákóczy, Anita. "In Search of Space and Locale in the Genesis of Beckett's Fin de partie", in Michela Bariselli et al. eds. Samuel Beckett and Europe. Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing, 2017.
Van Hulle, Dirk and Shane Weller, The Making of Samuel Beckett's Fin de partie/Endgame. London: Bloomsbury, 2018.
Објављено
2020-10-28
Како цитирати
Број часописа
Год. 52 Бр. 170 (2020)
Секција
Наслеђе модернизма
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).