Књижевно-дарвинистичко поређење Антигоне Доминика Смолеа и Касандре Бориса А. Новака
Сажетак
Антигона Доминика Смолеа је књижевни текст поводом којег се у Словенији поставило питање о могућности помирења. Помирење схватам као процес смиривања друштвене напетости чија је кључна последица поновно успостављање стања повезаности у заједници или између појединаца. Исто питање отвара се у вези с Касандром Бориса А. Новака, иако је његова драма усмерена на другачији, лични аспект помирења. Књижевни дарвинизам и неурокогнитивне књижевне науке отварају теоријску могућност за разумевање индивидуалних и колективних суочавања с потешкоћама успостављања и очувања међусобних односа, друштвене кохезије и улоге појединца у заједници. На овим теоријским основама постављам књижевно-дарвинистички модел анализе обе драме, који ћу применити у анализи утемељености поступака обе насловне јунакиње. С друге стране, применом предложеног аналитичког модела можемо боље разумети на којим когнитивним механизмима се заснивају сличности између Антигоне и Касандре и зашто између њих постоје разлике и напетости које се не могу укинути.
Референце
Arbib, Michael. "The Mirror System, Imitation and the Evolution of Language." Imitation in Animals and Artifacts. Ur. Kerstin Dautenhahn i Chrystopher L. Nehaniv. Cambridge: MIT Press, 2002: 229-280.
Armstrong, Paul B. Kako se literatura igra z možgani? Nevroznanost umetnosti in branja. Preveo na slovenački Igor Žunkovič. Ljubljana: ZZFF. 2015.
De Waal, Frans B. M. i Suchak, Malini. "Prosocial Primates: Selfish and Unselfish Motivations" Philosophical Transactions of the Royal Society 356 (2010): 2711-2722. Crossreff
De Waal, Frans B. M. Natural normativity: The 'is' and 'ought' of animal behavior. Behavior 151 (2014): 185-204. Crossreff
Dehaene, Stanislas, I Cohen, Laurent. "The Unique Role of the Visual Word Form Area in Reading" Trends in Cognitive Sciences 6 (2011): 254-262. Crossreff
Dunbar Robin I. M. "The Social Brain Hypothesis" Evolutionary Anthropology (1998): 178-190. Crossreff
Dunbar, Robin I. M. "Coevolution of Neocortical Size, Group Size and Language in Humans" Behavioral and Brain Sciences 4.16 (1993): 681-694.
Evald Koren. Misel, ki zanjo Antigona vztrajno išče smisel. Primerjalna književnost 4/1 (1981). 29-34.
Hribar, Spomenka. "Pieteta in manipilacija" Interpretacije. Ur. Ivo Svetina. Ljubljana: Nova revija (1984). 121-160.
Hribar, Tine. "Smoletova Antigona. Ob šestdesetletnici avtorja in tridesetletnici drame" Nova revija 92 (1989): 1590-1605.
Kellermann, Natan P. F. "Geerbtes Trauma: Die Konzeptualisierung der trans-generationalen Weitergabe von Traumata" Tel Aviver Jahrbuch für Deutsche Geschichte. Ur. José Brunner i Nathalie Zajde. Tel Aviv: Wallstein Verlag, 2011. 137-160.
Kermauner, Taras. "Eros Kot absolutni smisel" Kasandra (Gledališki list). Boris A. Novak. Ljubljana: SNG Drama, 2001. 12-14.
Kermauner, Taras. Trojni ples smrti. Ljubljana: DZS, 1968.
Lamb, Marion i Jablonka, Eva. Evolution in Four Dimensions. Cambridge: MIT Press, 2014. Crossreff
Novak, Boris A. "Mit in resničnost" Nova revija/Ampak 194-195.17 (1998): 2-6.
Pinker, Steven. The Blank Slate: The Modern Denial of Human Nature. London: The Penguin Press, 2002.
Schuller, Aleksandra. Ženske dramske osebe in ženska bivanjska perspektiva v drami: Doktorska disertacija. Ljubljana: FF UL, 2006.
Skinner, Michael K. "Environmental Stress and Epigenetic Transgenerational Inheritance" BMC Medicine 12 (2014): 1-5. Crossreff
Tomc, Gregor. Šesti čut. Ljubljana: Znanstveno in raziskovalno središče, 2000.
Vrečko, Janez. "Kasandra Borisa A. Novaka in preroštvo". Poligrafi 31-32.8 (2003):191-205.
Žižek, Slavoj. Antigona. Ljubljana: Društvo za teoretsko psihoanalizo, 2015.
Žunkovič, Igor. Evolucija in literatura: literarni darvinizem v precepu literarne vede. Ljubljana: ZZFF, 2018.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
