Осврт на историју белоруске србистике
Сажетак
Чланак представља кратак преглед основних етапа развоја белоруске србистике од почетка ХХ века, кад је формиран Белоруски државни универзитет, до данас. Истичу се основни проблеми у њеном развоју и анализирају се чиниоци који су одиграли најважнију улогу приликом доношења пресудних одлука. Оцењује се допринос појединих личности (иностраних и домаћих научника, емиграната и Белоруса) у стварању белоруске славистичке школе у погледу проучавања језика, књижевности и културе Србије. Описује се тренутна ситуација везана за наставу србистике на главној високошколској установи у земљи, стање међународне сарадње у области образовања. Приказују се приоритети и трендови у истраживању српске књижевности и културе у оквиру белоруске славистике.
Референце
Buzuk, Petr. Istoriko-kulьturnыe vzaimootnošeniя rumыn i юžnыh slavяn. Russkiй filologičeskiй vestnik. 1916. T. 76. Vыp. 2, № 4: 316-336.
Bulahov, Mihail G. Vostočnoslavяnskie яzыkovedы: Bibliografičeskiй slovarь. Minsk: Izdatelьstvo BGU, 1977. T. 2.
Verabeй, Anatolь i Tamara Tarasava. Buzuk Pёtr. Belaruskія pіsьmennіkі. Bіяbіblіяgrafіčnы sloўnіk. U 6 t. Minsk: BЭ, 1992. T.1: 381-384.
Džэrkavіč, Momčыla і Іvan Čarota (ur.). Serbskaя paэzія: Per. z serbskaharv. Mіnsk: Mastackaя lіtaratura, 1989.
Kuljbakin, S. Prikaz: Buzuk P. K voprosu o meste napisaniя Mariinskago Evangeliя. Južnoslovenski filolog. Knj. ІV (1924): 219-222.
Leonova, Lюdmila. Serbskohorvatskiй яzыk: učebnoe posobie dlя večerneй i zaočnoй form obučeniя filologičeskih fakulьtetov universitetov. Minsk: Universitetskoe, 1988.
Mažэйka, Alяksandr і Leanіd Samaseйka (ur.). Suvяzі belaruskaй lіtaraturы z lіtaraturamі zarubežnыh slavяnskіh narodaў. 1906-1962. Bіblіяgrafія. Mіnsk: AN BSSR, 1963.
Malьdzіs, Adam (ur.). Belaruskія pіsьmennіkі. Bіяbіblіяgrafіčnы sloўnіk. U 6 t. Mіnsk: BЭ, 1992. T.6. 590-591.
Naumova, Anna. Fenomen kulьturnogo pograničья v tvorčestve Ivo Andriča. Minsk: RIVŠ, 2018.
Obrazovatelьnый standart. Vыsšee obrazovanie. Specialьnostь G.02.03.00 "Slavяnskie яzыki i literaturы": RD RB 02100.5.050-98: Utv. M-vom obrazovaniя Resp. Belarusь 30.12.98. Minsk, 2000.
Ramanovіč, Яўgenія i Alena Юrэvіč. P. A. Buzuk: [aglяd žыccя і navukovaй dzeйnascі vučonaga-lіngvіsta]. Mіnsk: Navuka і tэhnіka, 1969.
S.K. Prikaz: Buzuk P. Zamečaniя o Mariinskom Evangelii. Južnoslovenski filolog. Knj. V (1925/6): 304-307.
Suprunčuk, Mikita i Ljudmila Leonova. Pregled izučavanja srpskog jezika u Belorusiji. Naš jezik. Knj. XLVI. Br. 1-2 (2015): 51-62.
Suprunčuk, Nikita. Serbskoe substantivnoe slovoizmenenie. Minsk: Belorusskiй gosudarstvennый universitet, 2012.
Tvaranovіč, Galіna. Belaruskaя lіtaratura: paўdnёvaslavяnskі kantэkst: (Adzіnstva genezіsu, tыpaў lіtaratur і haraktar uzaemasuvяzeй). Mіnsk: Belaruskaя navuka, 1996.
Trus, Mіkalaй і Іvan Čarota. Юgaslavяnskія lіtaraturы і kulьturы: vučэbnы dapamožnіk dlя studэntaў fіlalagіčnaga fakulьtэta pa specыяlьnascі G.02.03.00 "Slavяnskія movы і lіtaraturы". Mіnsk: BDU, 1999.
Cimanovič, Lюdmila. Russkie impulьsы v tvorčestve Petra II Petroviča Negoša. Minsk: RIVŠ, 2017.
Cыhun, Gennadzь. Яzэp Voўk-Levanovіč і яgo ўspamіnы. Belarusіstыka, slavіstыka, arэalьnaя lіngvіstыka: Vыbranыя pracы. Mіnsk, 2012. 313-318.
Čarota, Ivan (ur.). Srpska književnost. Antologija tekstova. Knj. I-V. Minsk: BDU, 2002-2007.
Čarota, Ivan A. Ioann Pičeta (1844-1920) - bogoslov, istorik, otec znamenitogo istorika. Vedomosti Minskoй Mitropolii. 2017. № 12 (142). 55-67.
Čarota, Ivan A. Ioann Pičeta (1844-1920) - bogoslov, istorik, otec znamenitogo istorika. Ćorovićevi susreti. Pisci srpske istorije. Naučni skup istoričara s međunarodnim učešćem. Zbornik radova. Gacko: Prosvjeta, 2017. 13-42.
Čarota, Ivan A. Istorik Serbii vne Serbii i sыn. Vrata nebesnыe № 8 (2018): 8-12.
Čarota, Ivan A. Rektor, otec rektora. Soюz. Evraziя №18 (2017): 5.
Čarota, Ivan. Aktualьnыe problemы izučeniя i prepodavaniя serbskoй literaturы v usloviяh Belorussii. Izučenie i prepodavanie serbskohovatskogo яzыka i юgoslavskih literatur v inoslavяnskoй srede. Moskva, 1996. 83-85.
Čarota, Іvan (ur.). Movы ўsяgo žыvoga: serbskія narodnыя kazkі. Ukladanne, peraklad, pradmova І. A. Čarotы. Mіnsk: Mastackaя lіtaratura, 2007.
Čarota, Іvan (ur.). Narod serbskі: яgo abradы і zvыčaі, svяtы і svяtыnі: zbornіk artыkulaў. 1-2. Mіnsk: Rэspublіkanskі іnstыtut vыšэйšaй školы, 2006-2012.
Čarota, Іvan (ur.). Юgaslavяnskія kazkі. Uklad., pradm., kament., per. z serb.-harv., slav. і maked. І.Čarotы. Mіnsk: VTAA "Zalatы vuleй", 1999.
Čarota, Іvan. Gіstorыя serbskaй lіtaraturы: praktыkum dlя studэntaў specыяlьnascі 1-21 05 04 "Slavяnskaя fіlalogія". Mіnsk: Belaruskі dzяržaўnы unіversіtэt, 2006.
Šabloўskaя, Іrыna. Susvetnaя lіtaratura ў belaruskaй prastorы: Rэcэpcыя. Tыpalogія. Kantaktы. Mіnsk: Radыёla-plюs, 2007.
Štэйner, V. Večnascь (Verš). Maladoscь № 9 (1927): 69.
Grbіč, Dragana і Daяna Džэdavіč (ur.). Tršыč: Perakladčыckaя maйstэrnя Tršыč 2012. Peraklala Ganna Navumava. Loznica: Centar za kulturu "Vuk Karadžić", 2012.
Džэdavіč, Daяna. Serbskae pіsьmentsva і mova praz gіstorыю: matэrыяlы vыstavы. Peraklalі Юlія Galяk, Anastasія Masюk. Loznica: Centar za kulturu "Vuk Karadžić", 2013.
Tэrzіč, Mіraslaў. Uplыvы: Vuk і яgo sučasnіkі: tэkst vыstaўkі z pastaяnnaй эkspazіcыі Muzeя movы і pіsьma ў Tršыčы. Peraklala Zarыna Žamoйcіna. Loznica: Centar za kulturu "Vuk Karadžić", 2015.
Čuguravіč, Ana (ur.). Asvetlenascь nяbačanaga: svяtlo ў veravannяh і zvыčaяh Яdra: katalog vыstaўkі Muzeя movы і pіsьmenstva ў Tršыčы. Peraklala Dar'я Grыšankova. Loznica: Centar za kulturu "Vuk Karadžić", 2016.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
