Никола Милошевић о Лаву Шестову
Сажетак
У раду се показује да је Никола Милошевић зачетник истраживања мисли Лава Шестова код Срба, као и иницијатор систематског превођења његових књига на наш језик. Указује се да код обојице мислилаца постоје извесне сличности у психолошком приступу приликом тумачења дела великих философа, што упућује на могући конкретни утицај Шестова на Милошевића. На крају се разматра питање свемоћи Бога, чиме се руски мислилац посебно бавио, а што је и за Милошевића било средишње у контексту његовог занимања за Бога схваћеног као иманетна трансценденција.
Референце
Aranitović, Dobrilo. "Lav Šestov kod nas (Bibliografija)". Na terazijama Jova (Lutanja po dušama). Lav Šestov. Preveo Dobrilo Aranitović. Beograd: Logos: Brimo, 2006. 399-405.
Aristotel. Nikomahova etika. Prevela Radmila Šalabalić. Beograd: BIGZ, 1980.
Berđajev, Nikolaj. "Osnovna ideja filosofije Lava Šestova". Preveo Milić R. Majstorović. Učitelj 1 (1939): 43-46.
Dimitrijević, Kosta. Razgovori sa Milanom Kašaninom. Beograd: Catena mundi, 2015.
Eshil, Sofoklo, Euripid. Sabrane grčke tragedije. Preveli Koloman Rac i Nikola Majnarić. Beograd, 1989.
Jagodić, Zdravko. "Levъ Šestovъ: Kirkegardъ i эksistencialьnaя filosofiя, Domъ knigi, Pariž, 1939". Hrišćanska misao 9 (1939): 135-136. Crossreff
Jelačić, Aleksije, "L. Šestov: Na vesah Йova. (Stranstvovaniя po dušam). Pariž, 1929, str. 376". Ruski arhiv IX (1930): 169-173.
Jonas, Hans. "Pojam Boga posle Aušvica. Jedan jevrejski glas". Prevela Jelena Tanasković. Istočnik 37-38 (2001): 25-35.
Kalezić, Dimitrije [i dr.]. Savremenost ruske religijske filosofije. Beograd: Gutenbergova galaksija, 2002.
Kašanin, Milan i Svetislav Marić. Prepiska dvojice mladića. Novi Sad: Matica srpska, 1991.
Lefevr, Frederik. "Razgovor sa Lavom Šestovom, velikim ruskim filozofom. Šestov i hrišćanstvo. Darvin ili Jevreji. Susret sa Ničeom". Pravda 8. 11. 1931: 5.
Marić, Svetislav. "Lav Šestov". Letopis Matice srpske 310.1 (1926): 170-171.
Marić, Svetislav. "Lav Šestov. Povodom sedamdestogodišnjice rođenja". Letopis Matice srpske 346.1 (1936): 61-74.
Milošević, "Dostojevski - Filozofija i neuroza u ᾽Zabeleškama iz podzemlja᾽". Delo 4 (1958): 498-520.
Milošević, Nikola. "Kako sam postao belogardejac". Delo 11 (1958): 1433-1438.
Milošević, Nikola. "Kritika morala u delima Lava Šestova". Filozofija 2 (1965): 165-175.
Milošević, Nikola. "Psihologija i filozofija Lava Šestova". Dostojevski i Niče. Lav Šestov. Beograd: Slovo ljubve, 1979. 253-311.
Milošević, Nikola. "Šestov". Pravoslavlje i demokratija. Novi Sad: Prometej, 1994. 49-55.
Milošević, Nikola. Kutija od orahovog drveta. Vršac: KOV, 2003.
Milošević, Nikola. Buktinje. Priredio Milo Lompar. Novi Sad: Orpheus, 2009.
Pindar. Ode i fragmenti. Preveo Ton Smerdel. Zagreb: Matica hrvatska, 1952.
Platon. Protagora. Gorgija. Preveli Mirjana Drašković, Albin Vilhar. Beograd: Kultura, 1968.
Platon. Zakoni. Epinomis. Preveo Albin Vilhar. Beograd: BIGZ, 1990.
Šestov, Lav. "Misli o životu jednog adogmatičara". Učitelj 4 (1934/35): 299-302.
Šestov, Lav. "Jedan imperativ teorije saznanja". Nova smena 3 (1938): 160-161.
Šestov, Lav. "Borba protiv očiglednosti". Panorama savremenih ideja. Gaetan Pikon (opšta redakcija). Beograd: Kosmos, 1960. 92-94.
Šestov, Lav. Atina i Jerusalim. Preveo Mirko Đorđević. Budva: Mediteran, 1990.
Hurm, Antun. Njemačko-hrvatski ili srpski rječnik. Zagreb: Školska knjiga, 1988.
Camus, Albert. Mit o Sizifu. Preveo Nerkez Smailagić. Sarajevo: Veselin Masleša, 1961.
Chestov, Léon. "Le Mythe et la Vérité. (A propos de la métaphysique de la connaissance)". Philosophia (Belgrade) 1-4 (1938): 60-72.
Malahieva-Mirovič, Varvara Grigorьevna. "O prehodящem i večnom. Dnevnikovыe zapisi (1930-1934)". Novый mir 6 (2011).
Vorožihina, Kseniя Vladimirovna. "Hronika žizni i tvorčestva Lьva Šestova". Lev Isakovič Šestov. Pod redakcieй T. G. Щedrinoй. Moskva: ROSSPЭN, 2016.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).