Емпатијско-етички модел читања y настави књижевности
Сажетак
Тежиште рада представља експликација емпатијско-етичког модела читања развијеног на основу теорије наративне емпатије Сузан Кин и етичке критике Марте Нусбаум. Овај приступ, који долази из ширег поља афективне наратологије (постулиран у радовима Патрика К. Хогана, Кита Оутлија и Џејмса Фелана), испитује наративне технике које доприносе ефектнијем емпaтичком учинку књижевног текста, доводећи га у везу са снажењем моралних начела читаоца, алтруистичког понашања и просоцијалног деловања. У контексту методике наставе књижевности теорија наративне емпатије и емпатијско-етичко читање свој значај може имати у креирању наставних стратегија за мотивисање ученика за читање и тумачење књижевног дела, а у великој мери може се повезати и с остваривањем васпитних циљева, укључујући и најопштију васпитну сврху ове наставе која се огледа у хуманизовању и социјализовању личности ученика. Методички потенцијали емпатијско-етичког модела читања у завршном делу рада испитују се на примерима књижевних текстова изабраних с листе обавезне и изборне школске лектире према програмима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Референце
Bijelić 2011: Bijelić, Tatjana. Učitavanje empatičkog impulsa. Filolog: časopis za jezik, književnost i kulturu. Banja Luka: Filološki fakultet, III/2011, 2011. 213-221.
Bjelanović 2018: Bjelanović, Nedeljka V. Narativni sentiment: (ponovno) pojmovno odijevanje prozne emotivnosti. Književna istorija: časopis za nauku o književnosti, L, 164 (2018). 177-204.
Božić 2019: Božić, Snežana. Obrada motiva smrti u nastavi književnosti. Wielkie tematy kultury w literaturach Slowianskich 13, Tanatos 2. Wroclaw: Wydawnictwo Uniwersytetu Wroclawskiego, 2019. 615-629. https://doi.org/10.19195/0137-1150.168.52
Božić, Milosavljević Milić i dr. 2019: Božić, Snežana, Milosavljević Milić Snežana, Jovanović Jelena i Bojanić Ćirković Mirjana. Izazov: čitanka za šesti razred osnovne škole. Beograd: Gerundijum, 2019.
Đikić, Outli i dr. 2009: Djikic, Maja, Keith Oatley, Sara Zoeterman, and Jordan B. Peterson (2009). On Being Moved by Art: How Reading Fiction Transforms the Self. Creativity Research Journal, 21(1), 2009. 24-29. (dostupno onlajn) https://doi.org/10.1080/10400410802633392
Gordon 1998: Gordon, Tomas. Kako biti uspešan nastavnik. Beograd: Kreativni centar, 1998.
Grelan 2007: Grelan, Hans. Filozofija osećanja. Beograd: Geopetika, 2007.
Grosman 2010: Grosman, Meta. U obranu čitanja: čitatelj i književnost u 21. stoljeću. Zagreb: Algoritam, 2010.
Hofman 2003: Hofman, Martin L. Empatija i moralni razvoj. Beograd: Dereta, 2003.
Hogan 2003: Hogan, Patrick C.The Mind and Its Stories: Narrative Universals and Human Emotion. Cambrigde: Cambridge UP and Paris: Editions de la Maison des Sciences de l'Homme [Studies in Emotion and Social Interaction Series], 2003. https://doi.org/10.1017/CBO9780511499951
Ilić 2003: Ilić, Pavle. Srpski jezik i književnost u nastavnoj teoriji i praksi. Novi Sad: Zmaj, 2003.3
Janićijević 2013: Janićijević, Valerija. Nastava teorije književnosti u mlađim razredima osnovne škole. Doktorska disertacija (mentor prof. dr A. Jovanović). Beograd: Učiteljski fakultet, 2013.
Kostić 2013: Kostić, Aleksandra. Predgovor. Paradoks fikcije: ogledi iz savremene analitičke estetike (prir. A. Kostić). Beograd: Fedon, 2013. 7-29.
Kruz 2011: Kruz, Afonso. Knjige koje su progutale moga oca. Beograd: Kreativni centar, 2011.
Lamark 2013: Lamark, Piter. Kako je moguće da ono što je samo fikcionalno kod nas izaziva strah i sažaljenje? Paradoks fikcije: ogledi iz savremene analitičke estetike (prir. Aleksandra Kostić). Beograd: Fedon, 2013. 91-116.
Milatović 1995: Milatović, Vuk. Odnos teorijske i metodičke interpretacije književnog dela. Metodika nastave srpskog jezika. Beograd: Učiteljski fakultet, 1995.103-106.
Milosavljević Milić 2015: Milosavljević Milić, Snežana. Kognitivna naratologija. Književna istorija, XLVII, 155 (2015). 11-23.
Milosavljević Milić 2016: Milosavljević Milić, Snežana. Virtuelni narativ, ogledi iz kognitivne naratologije. Niš: Filozofski fakultet; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2016.
Milosavljević Milić 2016a: Milosavljević Milić, Snežana. Krv je opet krvava - povratak emocijama u kognitivnoj naratologiji. Emocije u kulturi Bugara i Srba, zbornik radova. Niš: Filozofski fakultet, 2016. 11-17.
Milutinović 2015: Milutinović, Dejan. Kognitivne osnove postklasične naratologije. Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knj. 63, sv. 2. Novi Sad: Matica srpska, 2015. 521-532.
Nikolić 2006: Nikolić, Milija. Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006.4.
Nusbaum 2012: Nusbaum, Marta. Negovanje čovečnosti: klasična odbrana reforme u liberalnom obrazovanju (prev. Slobodanka Glišić). Reč: časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja, No 82/28, (2012). 247-275. (dostupno onlajn)
Outli 1994: Oatley, Keith. "A taxonomy of the emotions of literary response and a theory of identification in fictional narrative", 1994. Poetics 23. 53-74. (dostupno onlajn) https://doi.org/10.1016/0304-422X(94)P4296-S
Outli 2002: Oatley, Ketih. Emotions and The Story Worlds of Fiction. Narrative Impact, Social and Cognitive Foundations (ed. Melanie C. Green, Jeffrey J. Strange, Timothy C. Brock). New York: Psychology Press, 2002. 39-70.
Outli i dr. 2012: Oatley, Keith, Raymond A. Mar, and Maja Djikic. The Psychology of Fiction: present and future. Cognitive Literary Studies: Current Themes and New Directions (ed. I Jaen and J. Simon). University of Texas Press, 2012. 235-247. (dostupno onlajn)
Vojnović 2012: Vojnović, Branka. Empatija u književnosti: uloga lika u sabotaži nacionalističkih stereotipa i generalizacija. Filološke studije, god. X, br. 2 (2012). 177-186. (dostupno onlajn)
Volton 2013: Volton, Kendal. Strah od fikcionalnog. Paradoks fikcije: ogledi iz savremene analitičke estetike (prir. Aleksandra Kostić). Beograd: Fedon, 2013. 53-89.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
