Функција снова у „Златном руну“ Борислава Пекића
Сажетак
Ослањајући се на аналитичко-интерпретативни приступ, рад расветљава семантику богатог ониричког материјала у Пекићевом Златном руну, особито многострукост функција које он у делу остварује. Поред присуства разних појавних облика феномена ониричког (снови, будна снивања, луцидни снови, екстатична и/или халуцинативна сновиђења, предсмртне утваре), рад указује и на улоге што их ониричка искуства Његована и њиховог митског претка Ноемиса у Златном руну постижу (профетска, архетипска, хередитарна, карактеролошка, психолошка, компензаторна, антрополошка, религијска (мистеријска), онтолошка и гносеолошка улога, као и функција дезаутоматизације). Пажња посвећена овако обликованој имплицитној поетици снова усмерена је подједнако на тумачење експлицитних рефлексија у седмокњижју о природи и улози ониричког искуства. Овим се рефлексијама – уз још неке аспекте Златног руна попут архетипски мотивисаног лиминалног статуса јунака, концепције времена, третмана историјске грађе и поетике поднаслова – сведочи програмско начело дела оличено у тежњи ка заснивању повлашћено фантазмагоричног, утварног, онирички зачараног текстуалног света.
Референце
Ahmetagić, Jasmina. Antropopeja: biblijski podtekst u Pekićevoj prozi. Beograd: Draslar partner, 2006.
Bahtin, Mihail. Problemi poetike Dostojevskog. Prev. Milica Nikolić. Novi Sad: Akademska knjiga, 2019.
Bašlar, Gaston. Psihoanaliza vatre. Prev. Vesna Cakeljić. Čačak: Gradac, 2019.
Bodrijar, Žan. Fatalne strategije. Prev. Mihailo Vidaković. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1991.
Čajkanović, Veselin. Mit i religija u Srba. Beograd: Srpska književna zadruga, 1973.
Đurić, Miloš N.. „Orfizam i helenska filosofija“. Kroz helensku istoriju, književnost i muziku. Beograd: Kosmos, 1955.
Elijade, Mirča. Sveto i profano. Prev. Zoran Stojanović. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2003.
Jerkov, Aleksandar. „Pad Vizantije i srpska poetika, deo drugi“. Vizantija u (srpskoj) književnosti i kulturi od srednjeg do dvadeset i prvog veka. Ur. Dragan Bošković. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 2013. 143–162.
Jovanović, Bojan. „Poetika oniričke imaginacije“ (predgovor). Antologija snova. Beograd: Službeni glasnik, 2012. 9–32.
Jung, Karl Gustav. Čovek i njegovi simboli. Prev. Elizabet Vasiljević. Beograd: Kosmos izdavaštvo, 2017.
Lazić, Nebojša. Vreme i prostor u Zlatnom runu Borislava Pekića. Beograd: Univerzitetska biblioteka, 2016.
Lukić, Jasmina. „Paralelizmi i mise en abyme u ʼZlatnom runuʼ“. Spomenica Borislava Pekića. Ur. akademik Predrag Palavestra. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2002. 71-79.
Marić, Sreten. „Zapis o snu“. Glasnici apokalipse. Beograd: Nolit, 1968.
Meletinski, Jeleazar. Poetika mita. Prev. Jovan Janićijević. Beograd: Nolit, 1983.
Pantić, Mihajlo. Aleksandrijski sindrom 3. Novi Sad: Matica srpska, 1999.
Pekić, Borislav. Rađanje Atlantide. Beograd: Službeni glasnik, 2019.
Pekić, Borislav. Život na ledu I. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Pekić, Borislav. Život na ledu III. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Pekić, Borislav. Život na ledu V. Beograd: Službeni glasnik, 2014.
Pekić, Borislav. Zlatno runo I–III. Beograd: Dereta, 2005.
Pekić, Borislav. Zlatno runo IV–VII. Beograd: Dereta, 2006.
Perišić, Igor. „Pekić, antiknjiževnik“. Književni magazin 12. 136/137 (2012): 18–19.
Pijanović, Petar. „Zlatoruna poligrafija Borislava Pekića“. Gradina XXI. 3 (1986): 28–43.
Radović, Miodrag. Poetika snova Dostojevskog. Vrnjačka Banja: „Zamak kulture“, 1978.
Raveson, Feliks. Helenske vizije besmrtnosti. Prev. Zoran Minderović. Beograd: Službeni glasnik, 2016.
Ševalije, Žan i Alen Gerbran. Rečnik simbola. Ur. Saša Stojanović i Franja Petrinović. Novi Sad: Stylos, 2004.
Slapšak, Svetlana. „Učeni ep Borislava Pekića“. Savremenik XXV. L. 7 (1979): 52–61.
Vuletić, Ivana. „Simboličnost snova u Starom zavetu“. Polja 26. 254 (1980): 145–151.
Žižović, Olivera. Snovi i individuacija: Josif i njegova braća Tomasa Mana. Beograd: Službeni glasnik, 2013.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
