Случај и траума: о прози Веселина Марковића
Сажетак
У раду се анализира прозни опус Веселина Марковића у свјетлу његових опсесивних тема случаја и трауме, који су најчешћи покретачи приче. Тумачење књижевног рада аутора научних студија о Марселу Прусту и Владимиру Набокову започето је на темељу његових претпоставки о прози двојице великих писаца. Поред збирки приповиједака: Шта пропусте они који умру у сну (1993), Преимућства круга (2001) и Прошлост никад не прође (2017), главни интерпретативни фокус је на романима Израњање (2001) и Ми, различити (2010). У свом другом роману писац је домашио највиши израз својих стваралачких настојања, у којима се питање случаја разматра као феномен различит у природном, односно друштвеном контексту. Пажња је посвећена и Марковићевом путопису Светлост на води (2015), којим је писац дао значајан допринос и у овом домену прозе на српском језику.
Референце
Beleslijin, Dragana. „Protiv sila nemerljivih“. Letopis Matice srpske. God. CLXXVIII br. 5. 2011, 952–955.
Brajović, Tihomir. Kratka istorija preobilja. Zrenjanin: Agora. 2009.
Delić, Jovan. „U traganju za ‘drugim planom’“. Letopis Matice srpske. God. CLXXVIII br. 4. 2002, 562–567
Despić, Đorđe. „Poetika reinkarnacije ili rasap subjektiviteta“. Koraci. God. XXXV br. 11/12. 2002, 187–190.
Gikić Petrović, Radmila. „Književnost ne umire: Razgovor sa Veselinom Markovićem“. Letopis Matice srpske. God. CLXXVIII br. 5. 2011, 940–951.
Ilić, Slađana. „Može li se izroniti pomoću Izranjanja“. Zlatna greda. God. II 9–10. 2002, 68.
Jerkov, Aleksandar. „Šta znači stil“. Vreme. 18. IV 2002, 55–56.
Jung, Karl Gustav. Arhetipovi i kolektivno nesvesno. Podgorica/Beograd: Narodna knjiga/Miba Books. 2015.
Korunović, Goran. Literatura i opasnost. Beograd: Službeni glasnik. 2013.
Kovačević Mikić, Danijela. „Zar će zaista svi ti trenuci da nestanu?“. Koraci. God. LII br. 10/11/12. 2018, 155–159.
Kundera, Milan. „Jerusalimsko predavanje: roman i Evropa“. Preveo Vladimir Marko. Nova misao. God. I br. 1. 2009, 49–51.
Man, Tomas. Čarobni breg. Beograd: Prosveta. 1964.
Marčetić, Adrijana. „Moja predosećana beznadežnost“. NIN. 28. II 2002, 43–44.
Marković, Veselin. „Igre slučaja“. Letopis Matice srpske. God. CLXXVIII br. 5. 2011a, 938–939.
Marković, Veselin. Izranjanje. Beograd: Stubovi kulture. 2001.
Marković, Veselin. Marsel Prust i drugi realisti. Beograd: Zadužbina Andrejević. 1996.
Marković, Veselin. Mi različiti. Beograd: Stubovi kulture. 2010.
Marković, Veselin. Preimućstva kruga. Beograd: Stubovi kulture. [2001] 2002.
Marković, Veselin. Prošlost nikad ne prođe. Beograd: Arhipelag. 2017.
Marković, Veselin. Šarlotino dvorište. Beograd: Arhipelag. 2022.
Marković, Veselin. Šta propuste oni koji umru u snu. Beograd: Beografiti. [1993] 1997.
Marković, Veselin. Svetlost na vodi: put na sever. Beograd: Arhipelag. 2015.
Marković, Veselin. Uporedni svetovi: nepouzdani pripovedač u delima Vladimira Nabokova. Beograd: Stubovi kulture. 2011.
Negrišorac, Ivan. „Uticaj računa verovatnoće na sablasnu stvarnost“. Letopis Matice srpske. God. CLXXVIII br. 5. 2011, 932–938.
Oster, Pol. Njujorška trilogija. Beograd: Geopoetika. 1998.
Petković, Novica. „Ljubav i zločin“. Politika (Kultura, umetnost, nauka). 12. I 2002, 4.
Pisarev, Đorđe. „Srpski Oster“. Reporter. 28. XI 2001, 55.
Todoreskov, Dragana. „Igre svetlosti i sećanja“. Polja. God LXI br. 499. 2016, 124–126.
Tropin, Tijana. „Mi različiti, mi jednaki“. Književni magazin. God. H br. 112/113/114. 2010, 54–55.
Valjarević, Srđan. Zimski dnevnik. Beograd: Radio B92. 1995.
Vujičić, Mića. „Ispod boje indiga“. NIN. 17. XI 2016, 58.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
