Полемичка тензија између сродности и супротности
Весна Тријић. Књижевност између политике и културе: Бранимир Шћепановић и Данило Киш. Андрићград: Андрићев институт, 2023, 394 стр.
Сажетак
Студија Весне Тријић отвара стари и познати проблем односа књижевности и политике, а отвара и причу о једном времену кад су се полемике и спорови на плану књижевне уметности неупитно самеравали идеолошким опсегом и својом полемичком енергијом обележавали јавни живот нашег друштва. Ауторка ове књиге о прожимању сфера уметничког и идеолошког проговара бирајући занимљиву перспективу тумачења – улазећи проницљивом анализом у литерарне и животне судбине два писца која су битно означила токове и ломове у српској послератној књижевности. Полазећи од сродности дошло се до супротности, како то често и у животу бива. Јер оно што је у почетку, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века, чинило блиским појаве Бранимира Шћепановића и Данила Киша у српској литератури раздвојило се и постранило у разнородним аспектима њиховог деловања, књижевног и људског ангажмана, као и одјека њихових дела у широј друштвеној и ужој културној јавности. И поред извесне и несумњиве поетичке сродности, окренутости западноевропским интелектуалним трендовима и освајања завидног статуса не само на српском/југословенском него и у европском простору, Шћепановић и Киш били су битно различити и као писци и као људи, као што им је и различита књижевна судбина, а клатно односа између ова два писца кретало се у свега неколико година од пријатељства до непријатељства, од подржавања до оштрог оспоравања.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).