Хомер и детективи
Robert Kanigal. Hearing Homer’s Song: The Brief Life and Big Idea of Milman Parry. New York: Knopf, 2021, 352 pp. (e-издање)
Сажетак
Како је познато, млади класичар Милман Пари и још млађи асистент Алберт Лорд отишли су у Краљевину Југославију да би у сусрету с живом усменом традицијом решили хомерско питање. На крају за право нису добили ни аналитичари ни унитаристи јер је само питање нестало пред увидом да су хомерски епови традиционалне усмене творевине. Ново схватање усменог текста, као истовремено флуидног и формулативног, односно откриће целе нове поетике и естетике усмености, као радикално другачије од писане књижевности, проширило се далеко ван класичних наука, на друге филологије све до проучавања медија или хип хопа.
Референце
Robert Kanigal. Hearing Homer’s Song: The Brief Life and Big Idea of Milman Parry. New York: Knopf, 2021, 352 pp. (e-izdanje)
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
