Jезички рад: произвођење естетске и финансијске вредности
Сажетак
У овом раду анализира се како је процес финансијске квантификације језичког рада утицао на развој друштвене форме књижевности у капитaлистичким друштвима. Методолошко полазиште рада је културни материјализам, на основу кога се устаљено схватање књижевне комуникације реинтерпретира у складу са објективним релацијама које је омогућавају. У складу са тиме анализира се однос језика и новца као општих еквивалената, појава језичке радне снаге, комодификација језика, успостављање употребне и разменске вредности у датом контексту, и појава књижевности као дискурса. Овим радом показује се како се модерно схватање књижевности успоставља почетком 19. века наспрам институција приватног језичког власништва, као специфичан облик језичког рада који није рад, те га је немогуће реално супсумирати под капитал, и чија конкретна димензија претендује на универзално важење, упркос чињеници да његови производи морају постати роба како би досегли јавност. Књижевност се зато све до средине 20. века јавља као стратегија отпора логици капиталистичке производње, која не може да опстане без њеног институционалног посредовања. Коначно, овим радом се показује како је дата ситуација била пресудна у обликовању језичких форми модерне књижевности као и мерила вредновања њене употребне вредности, која се успоставља као естетска вредност.
Референце
Badju, Alen. Manifest afirmacionizma, preveo Stevan Bradić, Zlatna greda, god. 12, br. 127/128 (maj-jun 2012), 17-21.
Bagdikian, Ben. The New Media Monopoly: A Completely Revised and Updated Edition, Boston: Beacon Press, 2004.
Beech, Dave. Art and Value: Art's Economic Exceptionalism in Classical, Neoclassical and Marxist Economics, Boston: Brill, 2015. Crossreff
Beecroft, Alexander. An Ecology of World Literature, New York: Verso, 2015. elektronsko izdanje, bez paginacije.
Benjamin, Walter. Eseji, preveo Milan Tabaković, Beograd: Nolit, 1974.
Birger, Peter. "Avangarda i neoavangarda: pokušaj odgovora na određene kritike povodom Teorije avangarde", preveo Stevan Bradić, Zlatna greda, god. 14, br. 151/152 (maj-jun 2014), 4-12.
Birger, Peter. Teorija avangarde, preveo Zoran Milutinović, Beograd: Narodna knjiga-Alfa, 1998.
Bradić, Stevan "Nemi govor i opasnost pisanja: Ransijerovo razumevanje književnosti", Letopis Matice srpske, knjiga 495, sveska 3, mart 2015, str. 299-320.
Braun, Nikolas. "Umetničko delo u doba njegove realne supsumacije pod kapital", preveo Stevan Bradić, Letopis Matice srpske, god.190, knj. 494, sv. 4, 2014, 480-501.
Burdije, Pjer. Pravila umetnosti: geneza i struktura polja književnosti; preveli Vladimir Kapor i dr., Novi Sad: Svetovi, 2003.
Cooper, John Xiros. Modernism and the Culture of Market Society, Cambridge: Cambridge University Press, 2004. Crossreff
Coward, David. A History of French Literature, Oxford: Blackwell Publishing, 2002.
Duncan, Bruce. Goethe's Werther and the Critics, New York: Camden House, 2005.
Fuko, Mišel. "Šta je autor?", prevela Eleonora Prohić, Polja, god. 57, br. 473 (jan-feb. 2012), 100-112.
Fuko, Mišel. Poredak diskursa, prevod Dejan Aničić, Loznica: Karpos, 2007.
Fuko, Mišel. Riječi i stvari: arheologija humanističkih znanosti, preveo Srđan Rahelić, Beograd: Nolit, 1971.
Hegel, G.V.F. Estetika I-III, preveo Nikola Popović, Beograd: Kultura, 1970.
Hegel, G.V.F. Nauka logike I, preveo Nikola Popović,Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1976.
Heinrich, Michael. Uvod u Marxovu kritiku političke ekonomije, Zagreb: CRS, 2015.
Kant, Imanuel. Kritika moći suđenja, preveo Nikola M. Popović, Beograd: Kultura 1975.
Kejmer, Tomas. Robinson Kruso između religije i politike, preveo Stevan Bradić, Rizom.rs, 19. 02. 2017. bez paginacije, Web.
Marks, Karl. Kapital: kritika političke ekonomije. 1-3, preveli Moša Pijade, Rodoljub Čolaković, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1971.
Marks, Karl. Teorije o višku vrednosti (četvrti tom Kapitala). Deo 1, prevod Mara Fran, Beograd: Prosveta, 1969.
Rancière, Jacques. Disagreement: politics and philosophy, Minneapolis: University of Minnesota Press, 1999.
Rancière, Jacques. Mute speech, New York: Columbia University Press, 2011.
Rancière, Jacques. The politics of aesthetics: the distribution of the sensible, London: Continuum, 2004.
Ransijer, Žak. "Politika književnosti", Politika književnosti, preveli Marko Drča i dr., Novi Sad: Adresa, 2008, 7-35.
Ransijer, Žak. "Sudbina ne postoji", razgovor vodio Stevan Bradić, Letopis Matice srpske, knj. 495, sveska 3, mart, 2015, 250-259.
Rosi-Landi, Feručo.Jezik kao rad i kao tržište, Beograd: Rad, 1981.
Šiler, Fridrih. "O estetskom vaspitanju čoveka u nizu pisama", Pozniji filozofsko-estetički spisi, prevela Olga Kostrešević, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2008. 180-260.
Šiler, Fridrih. O lepom, prevod Strahinja Kostić, Beograd: Kultura, 1967.
Šiner, Lari. Otkrivanje umetnosti: kulturna istorija, prevod Nataša Vavan Pralica, Ljiljana Petrović, Novi Sad: Adresa, 2007.
Zhilyaev, Arseny. "Tracing Avant-Garde Museology", E-Flux, Journal #82, May 2017, bez paginacije, Web.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
