Експресионистички аспекти кратке прозе Станислава Кракова
Сажетак
Кратка проза Станислава Кракова, посебно она писана између 1921. и 1926. године, припада корпусу значајног експресионистичко-авангардног наслеђа и врхунцу српске авангарде и њеног зрелог доба. На трагу Црњанског, Растка Петровића, али и других наших експресионистичких авангардиста, Краков је унапредио кратке прозне жанрове, посебно цртицу, кратку причу и новелу како на плану другачијег фрагментарног и најчешће филмског приповедања, тако и у тематско-мотивском смислу (мотиви лудила, сеобе душe, двојника, инцеста, култа проститутке). Особеним стилом и интертекстуалнм релацијама Краков креира фантастично-гротескни тип текста, истичући архетипску еротску заснованост сукоба својих јунака и јунакиња уз проблематизацију родних улога.
Референце
Bovenschen, Sylvia. Die imaginierte Weiblichkeit. Frankfurt: Suhrkamp, 1979.
Connell, Robert W. Masculinities. Berkley, Los Angeles: University of California Press, 1995.
Dierick, Augustinius P. German Expressionist Prose - Theory and Practice. Toronto: University of Toronto Press, 1987. CrossRef
Košutić-Brozović, Nevenka. "Stanislav Przybyszewski i hrvatska moderna". Radovi Filozofskog fakulteta. Zadar: 1962, 108-109.
Krakov, Stanislav. Crveni pjero i druge proze - Dela Stanislava Krakova. Priredio Gojko Tešić. Beograd: Službeni glasnik i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", 2021.
Kralj, Lado. Ekspresionizem. Ljubljana: Državna založba Slovenije, 1986.
Krause, Frank. Vorwort. Expressionism and Gender/Expressionismus und Geschlecht. London: V&R Unipress, 2010, 7-24.
Opačić, Zorana. Alhemičar pripovedanja Stanislav Krakov. Beograd: Učiteljski fakultet, 2007.
Peković, Slobodanka. "Fantastika duše u pričama Stanislava Pšibiševskog". Zbornik Matice srpske za slavistiku, 53 (1997), 181-189.
Šarović, Marija. "Fantastični motivi u pripovetkama Stanislava Krakova". Književna istorija. XXXVIII, 128/129 (2006), 249-267.
Sekulić, Isidora. "Jedan od pesnika ponora Edgar Alan Po". Eseji. Knj. 1, Izabrana dela. Prir. M. Pavlović. Sarajevo: Svjetlost, 1967, 134-142.
Stevanović, Kristina. "Pitanje identiteta: Rastko Petrović i studije kulture". Književna istorija, XLVII, 155 (2015): 123-147.
Stevanović, Kristina. Osvajanje modernog. Kratka proza Rastka Petrovića u svetlu žanrovskog raslojavanja srpske avangarde. Novi Sad: Akademska knjiga, 2011.
Stojanović Pantović, Bojana, Srpski ekspresionizam. Novi Sad: Matica srpska, 1998.
Stojanović Pantović, Bojana. "Rodni pristup srpskoj avangardnoj književnosti u komparativnom kontekstu". Perspektive srpske nauke o književnosti. Naučni sastanak slavista u Vukove dane. 51/2, Beograd: Filološki fakultet; Međunarodni slavistički centar, 2022, 267-278.
Stojanović Pantović, Bojana. Linija dodira. Gornji Milanovac: Dečje novine, 1995.
Tešić, Gojko. "Ispravljanje jedne nepristojne činjenice". Stanislav Krakov, Crveni pjero i druge proze. Pogovor. Beograd: Službeni glasnik i Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković", 2021, 325-344.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
