Експресиониста, путник и филмски аутор

Сажетак

Мултимедијално дело Станислава Кракова (1895–1968) фасцинантно је по својим квалитетима, а засенчено противречном амплитудом историјских улога које је аутор заузимао у првој половини прошлог века – од хероја балканских и Великог рата до колаборационисте у времену немачке окупације због које су његово име и дело после Другог светског рата били избрисани. Занимљива је чињеница да је Краков у другој половини 20. века вреднован прво као филмски аутор (истина дискретно), па тек онда као књижевник, будући да је његов филм о Великом рату 17. маја 1980. увршћен у „Листу филмске грађе од изузетног значаја“. На самом крају осамдесетих и почетку деведесетих јавља се у антологијама „анатемисане“, односно „утуљене баштине“, а Гојко Тешић у издањима „Филипа Вишњића“ деведесетих скреће пажњу на овог писца објављујући и реконструишући његова дела. Све то буди интересовање публике и истраживача за његово стваралаштво. (То су, готово сигурно, поспешиле велике контрадикторности његовог животног пута и чињеница да се у животу испуњеном подвизима и бројним преокретима напослетку коначно сврстао на погрешну страну историје.)