Комедија као естетски одговор на друштвене изазове: Лари Томпсон, трагедија једне младости – пример српске постмодерне црне комедије
Сажетак
У раду се анализира комедиографски приступ Душана Ковачевића на примеру драме Лари Томпсон, трагедија једне младости, која је настала на средини стваралачког пута овог писца. Комад обједињује особености претходног периода, у коме су настајале комедије попут Маратонци трче почасни круг и Балкански штијун, и позне фазе, у којој су драме попут Генералне пробе самоубиства. Дело Душана Ковачевића се разматра из историјског контекста политичких дешавања деведесетих година у Србији, позоришног и уметничког контекста у коме настаје дело и изводи као позоришна представа, као и контекста српског комедиографског писања од Стерије до Ковачевића. Комад се у методолошком смислу ситуира и у истраживања дела Душана Ковачевића из перспективе теоријских промишљања у духу постмодерне, која су била актуелна у време настанка комада, и поставља пред теоријску призму најпознатијих истраживања комедије, смеха и комике.
Референце
Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1988.
Bentley, Eric. The Life of The Drama. London: Methuen & Co LTD, 1965.
Bergson, Anri. O smehu. Novi Sad: Vega media, 2004.
Bodrijar, Žan. Simulakrumi i simulacija. Novi Sad: Svetovi, 1991.
Frye, Northrop. "Mit proljeća: Komedija". Anatomija kritike. Zagreb: Naprijed, 1979.
Godišnjak pozorišta Srbije 2015/16. Novi Sad: Sterijino pozorje, 2017.
Gutke, Karl S. Moderna tragikomedija (istraživanje prirode žanra). Novi Sad: Sterijino pozorje, 2007.
J[ovanović], Ž[eljko]. "Večita briga o drugima". Naša borba. 25. 10. 1996, 13.
Jakšić Provči, Branka. Paralele i susretanja - Dušan Kovačević i Aleksandar Popović. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2012.
Kant, Imanuel. Kritika moći suđenja. Beograd: BIGZ, 1991.
Kovačević, Dušan. "Lari Tompson, tragedija jedne mladosti". Istorija & iluzija: Antologija najnovije srpske drame. Ur. Vesna Jezerkić, Svetislav Jovanov. Novi Sad: Sterijino pozorje, 2007.
Kovačević, Dušan. Balkanski špijun i druge drame. Beograd: BIGZ, 1983.
Kovačević, Dušan. Drame I do V. Beograd: Zavod za udžbenike, 2013.
Kuzmić, Aleksandra. Slika sveta u dramama Dušana Kovačevića. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2014.
Langer, Suzana. "Velike dramske forme: komični ritam". Moderna teorija drame. Prir. Mirjana Miočinović. Beograd: Nolit, 1981.
Medenica, Ivan. "Glumac i nos". Politika. 29. 10. 1996, 24.
Molière, Jean-Baptiste Poquelin. "Predgovor Tartifu". Teorija drame: renesansa i klasicizam. Prir. Jovan Hristić. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1976.
Nova srpska drama, 2007-2015. Prir. Zoran Đerić. Novi Sad: Sterijino pozorje, 2016.
Nušić, Đ. Branislav. "Gospođa ministarka". Izabrane komedije i drame II. Prir. Raško V. Jovanović. Beograd: Nolit, 1987.
Oraić Tolić, Dubravka. Teorija citatnosti. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske, 1990.
Perišić, Igor. Uvod u teorije smeha. Beograd: Službeni glasnik, 2010.
Pirandello, Luigi. "Humorizam". Mogućnosti. Split, br. 9, septembar 1963.
Popović, Jovan Sterija. Vesela pozorja. Novi Sad: Sterijino pozorje, 2014.
Selenić, Slobodan. Dramski pravci XX veka. Beograd: Umetnička akademija, 1971.
Stamenković, Vladimir. "Glad za savremenošću". NIN. 1. 11. 1996, 42-44.
Stamenković, Vladimir. "Opaska o ljudskoj prirodi". Pozorište u dramatizovanom društvu. Beograd: Prosveta, 1987.
Styan, J. L. The Dark Comedy. Cambridge: Cambridge University Press, 1962.
Surio, Etjen. Dvesta hiljada dramskih situacija. Beograd: Nolit, 1982.
Ženet, Žerar. "Da umreš od smeha". Figure V. Novi Sad: Svetovi, 2002.

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).