Прошлост и садашњост у збирци прича Маргарет Атвуд „Савјети за преживљавање у дивљини“
Сажетак
Збирка Маргарет Атвуд Савјети за преживљавање у дивљини (1991) садржи десет прича које се, између осталог, баве и начином на који се прошлост и садашњост преплићу у људском животу. У већини ових прича средовјечне жене осврћу се на догађаје из њихове давне или ближе прошлости који су их обликовали као особе и утицали на њихове садашње животе. Ове јунакиње, са сигурне временске дистанце и са већим животним искуством, коначно су способне да схвате ове кључне догађаје, што им даје могућност да их ревидирају и поново испричају. Поред тога, неке од прича спомињу историјске догађаје или личности који се рефлектују у животима ликова, на основу чега се долази до закључка да људи стално понављају грешке својих предака.
Уводни дио овог рада анализира однос историје и књижевности као два жанра која обрађују исте или сличне теме из различитих перспектива и на различите начине. Прво се износе нове спознаје о историји као науци до којих су дошли припадници покрета нови историзам предвођени његовим оснивачем Стивеном Гринблатом. Овај сегмент се завршава освртом на историографску метафикцију као новији књижевни жанр који преиспитује историјске догађаје узимајући у обзир чињеницу да историју углавном пишу побједници, и то на начин на који то одговара њиховим циљевима. Стога овај књижевни жанр, који се може сматрати модерним обликом традиционалног историјског романа, омогућава некад потчињеним, маргинализованим и обесправљеним групама да изнесу своју верзију историјских догађаја. Други сегмент увода разматра питање да ли је тачније или истинитије знање које се може наћи у историјским уџбеницима од оног које се црпи из књижевних дјела, о чему су некада давно размишљали и Аристотел и сер Филип Сидни. Такође се говори и о утицају садашњих сазнања на тумачење историјских догађаја, односно о добрим и лошим странама презентизма.
Централни дио рада посвећен је начину на који су прошлост (историја) и садашњост повезани у причама Маргарет Атвуд. Разматрају се личне или глобалне промјене које доноси пролазак времена, кључни догађаји који заувијек мијењају живот јунакиња, непоузданост успомена те потреба за ревизијом прошлости и причањем нових (и)сторија, као и значај традиције у свакодневном животу. С обзиром на то да је у фокусу рада прича „Доба олова“, која се заснива на једном истинитом историјском догађају — изгубљеној поларној експедицији енглеског капетана Џона Френклина — у овом дијелу се говори и о начину на који учимо историју, о документима, фотографијама и ексхумираним тијелима као тихим „свједоцима“ прошлости, о значају модерне технологије и науке за боље разумијевање историјских догађаја, о односу популарне и академске историје, те о неугодној спознаји да ријетко учимо из историје.
Референце
Aristotle, Poetics. Translated by Joe Sachs. Newburyport, MA: Focus Publishing/R. Pullins Co., 2006.
Atwood, Margaret. Wilderness Tips. London: Virago, 2014.
Baldick, Chris. "New Historicism". The Concise Oxford Dictionary of Literary Terms. Oxford: Oxford University Press, 2001. 171-172.
Beran, Carol L. "Strangers Within the Gates: Margaret Atwood's Wilderness Tips". Bloom's Modern Critical Views: Margaret Atwood. Ed. Harold Bloom. New York: Infobase Publishing, 2009. 67-78.
Black, Jeremy and Donald MacRaild. Studying History. 4th ed., London and New York: Palgrave Macmillan, 2017.
Dvorak, Marta. "Margaret Atwood's Humor". The Cambridge Companion to Margaret Atwood. Ed. Coral Ann Howells. Cambridge: Cambridge University Press, 2006. 114-129. Crossreff
Hutcheon, Linda. A Poetics of Postmodernism: History, Theory, Fiction. New York and London: Routledge, 2004.
Hutcheon, Linda. The Canadian Postmodern: A Study of Contemporary Canadian Fiction. Oxford: Oxford University Press, 2012.
Hutcheon, Linda. The Politics of Postmodernism. London and New York: Routledge, 2001. Crossreff
Macpherson, Heidi Slettedahl. The Cambridge Introduction to Margaret Atwood. Cambridge: Cambridge University Press, 2010. Crossreff
Montrose, Louis A. "Professing the Renaissance: The Poetics and Politics of Culture". The New Historicism. Ed. Harold Aram Veeser. New York: Routledge, 1989. 15-36.
Nealon, Jeffrey, and Susan Searls Giroux. The Theory Toolbox: Critical Concepts for the Humanities, Arts, & Social Sciences. Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers, 2003.
Newton Lowder, Judith. "History as Usual? Feminism and the 'New Historicism'". The New Historicism. Ed. Harold Aram Veeser. New York: Routledge, 1989. 152-167. Crossreff
Nischik, Reingard M. "Margaret Atwood's Short Stories and Shorter Fictions". The Cambridge Companion to Margaret Atwood. Ed. Coral Ann Howells. Cambridge: Cambridge University Press, 2006. 145-160. Crossreff
Parker, Robert Dale. How to Interpret Literature: Critical Theory for Literary and Cultural Studies. New York and Oxford: Oxford University Press, 2008.
Ridout, Alice. "Temporality and Margaret Atwood". Bloom's Modern Critical Views: Margaret Atwood. Ed. Harold Bloom. New York: Infobase Publishing, 2009. 35-58.
Schmidt, Siegfried J. "Making Stories About Story-Making, or Why We Need His- and Herstories: An Approach Towards a Constructivist Historiography". Poetics 28 (2001): 455-462. Crossreff
Sidney, Philip. "The Defence of Poesy". The Broadview Anthology of British Literature: The Renaissance and the Early Seventeenth Century. Ed. Joseph Black. Peterborough, ON: Broadview Press, 2006. 259-287.
White, Hayden. Tropics of Discourse: Essays in Cultural Criticism. Baltimore and London: The Johns Hopkins University Press, 1978.
Wolfreys, Julian, et al. Key Concepts in Literary Theory. 2nd ed., Edinburgh: Edinburgh University Press: 2006.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
