„De conscribendis epistolis“ Еразма Ротердамског и античка теорија писма
Сажетак
Приручник De conscribendis epistolis Еразма Ротердамског објављен је 1522. године, послије низа мањих текстова и студија о писмима које је прије овог издања Еразмо написао. Ово дјело најбоље представља хуманистички став према писму и епистоларној теорији. Форму писма свако је прилагођавао свом времену и друштвеним околностима. Тако је било у античком периоду и у средњем вијеку, а одразило се и на доба хуманизма, чија је главна карактеристика била враћање античким ауторима и њихово прилагођавање хуманистичком окружењу и идеалима. Управо ћемо се у овом раду осврнути на то колико је античка епистоларна теорија утицала на хуманистички став према писању писама и које њене елементе можемо наћи у Еразмовом приручнику De conscribendis epistolis.
Референце
Burton, Gideon. "From Ars dictaminis to Ars conscribendi epistolis. Renaissance Letter-Writing Manuals in the Context of Humanism." Letter-Writing Manuals and Instructions from Antiquity to the Present. Ed. Poster, Carol and Linda C. Mitchell. Columbia: University of South Carolina, 2007, 88-101.
C. Iulii Victoris "Ars rhetorica." Rhetores Latini Minores. Ed. Carolus Halm. Leipzig: Teubner, 1863, 371-448.
Demetrius. "De elocutione." Epistolographi Graeci. Ed. Hercher Rudolphus. Paris: Ambrosius Firmin Didot, 1873, 13-14, ili: Malherbe, Abraham J. Ancient Epistolary Theorists. Atlanta: Scholars Press, 1988, 16-19.
Desiderius Erasmi Roterodami Opus de conscribendis epistolis. Basileae: per Nicolaum, 1543.
Desiderius Erasmus Roterodamus. Brevissima maximeque compendiaria conficiendarum epistolarum formula. Basileae: Adam Petri, 1521.
Fantazzi, Charles. "Theories of Letter-writing from Antiquity to the Renaissance." Juan Luis Vives. De conscribendis epistolis. Ed. Fantazzi, Charles. Leiden: E. J. Brill, 1989, 1-17.
Henderson, Judith Rice. "Humanism and Humanities. Erasmus's Opus de conscribendis epistolis in Sixteenth-Century Schools." Letter-Writing Manuals and Instructions from Antiquity to the Present. Ed. Poster, Carol and Linda C. Mitchell. Columbia: University of South Carolina, 2007, 139-177.
Henderson, Judith Rice. "Humanist letter writing: private conversation or public forum?" Self-presentation and Social Identification. The Rhetoric and Pragmatics of Letter Writing in Early Modern Times. Ed. van Houdt, T., Papy J. et al. Leuven: Leuven University Press, 2002, 17-38.
Henderson, Judith Rice. "The Composition of Erasmus" Opus de conscribendis epistolis. Evidence for the Growth of a Mind." Acta Conventus Neo-Latini Torontonensis. Medieval and Renaissance texts and studies. Vol. 86. Ed. Dalzell, A., and C. Fantazzi. New York, 1991, 148-154.
Keyes, C. W. "The Greek Letter of Introduction." The American Journal of Philology 56 (1935): 28-44. Crossreff
Literatura
Murphy, James J. Rhetoric in the Middle Ages. A History of Rhetorical Theory from Saint Augustine to the Renaissance. Berkeley/Los Angeles: University of California Press, 1974.
Prtija, Slobodanka. "Ars dictaminis. Pojava i razvoj srednjovjekovne vještine pisanja pisama na latinskom jeziku." Književna istorija 45.149 (2013): 9-28.
Prtija, Slobodanka. Kako su Grci i Rimljani pisali pisma. Antička epistolarna teorija. Banja Luka: Udruženje za filozofiju i društvenu misao, 2016.
Pseudo-Demetrius. "Typoi Epistolikoi." Epistolographi Graeci. Ed. Rudolphus Hercher. Paris: Ambrosius Firmin Didot, 1873, 1-6.
Pseudo-Libanius. "Charakteres Epistolici." Libanii Opera. Ed. Richard Foerster. Vol. 9. Leipzig: Teubner, 1927, 27-47.
Sandys, John Edwin. A History of Classical Scholarship. From the Revival of Learning to the End of the Eighteenth Century. Vol. 2. Cambridge: Cambridge University Press, 1908.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
