Андрићева Проклета Авлија у контексту затворско-логорске прозе

  • Aleksandar Petrov Филолошки факултет Универзитета у Београду
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2021.53.173.18
Кључне речи: затворско-логорска литература: реално-историјска и егзистенцијална, приповедачки типови, парадигматични ликови, литература холокауста, документарно и фиктивно у прозној литератури, хронотоп, епифанија, књижевност и тоталитаризам

Сажетак

Циљ овог научног рада је да се књижевно-критички размотри Проклета авлија Иве Андрића у контексту затворско-логорске прозе и теоријске литературе њој посвећене, превасходно руске, која је, и због познатих друштвених разлога, од времена Достојевског и Чехова, преко доба Солжењицина, Шаламова и низа других, скоро до краја осамдесетих година 20. века, била доминантна у светским књижевним оквирима. Следећи задатак био би да се дела српске затворско-логорске прозе, друге половине прошлог века и почетака новог миленијума, аутора Ивана Ивањија, Борислава Пекића, Драгослава Михаиловића, Данила Киша, Давида Албахарија, да поменем само њих, проуче и у односу на Проклету авлију, као врхунско дело не само српске него и светске књижевности тог веома битног прозног поджанра. У овом раду указано је само на приповетку о Јасеновцу Исака Самоковлије „Празничко вече“, која претходи појави Проклете Авлије, на роман Љубе Јандрића Јасеновац (1980) а о којима је било речи и у роману Као злато у ватри (прво издање 1998) аутора ових редова.

Референце

Andrić, Ivo, Prokleta avlija, black books.

Andrić, Ivo, Sabrana dela, knjiga deseta, Staze, lica, predeli, Beograd 1963.

Vasilevskiй A. «Osobыe zametki o pogibšem narode» // Det. lit.-1991.-№8.-S. 13-17.

Vidaković-Petrov, Krinka, "Andrić y Goya", Beoiberística, vol. 5, no 1, 221, Beograd. CrossRef

Gorbačevskiй Č. A. Avtorskaя žanrovaя nominaciя russkoй katoržnoй prozы XX veka / / Dergačevskie čteniя - 2008. Russkaя literatura: nacionalьnoe razvitie i regionalьnыe osobennosti. Problema žanrovыh nominaciй: materialы IX meždunar. nauč. konf., g. Ekaterinburg, oktяbrь 2008 g.: V 2 t. T. 2. Ekaterinburg: Izd-vo Ural. un-ta, 2009. S. 8286.

Dovlatov, S., Sobranie prozы v trёh tomah. - Sankt-Peterburg: Limbus-press, 1993

Lekuh D. Ad - эto mы sami. Tюrьma i lagerь v sovremennoĭ proze // Literaturnaя gazeta. 1991. No 49. S. 10.

Malova Ю. V. Stanovlenie i razvitie «lagernoй prozы» v russkoй literature XIX-XX vv.: dis. ... k. f. n. Saransk, 2003. 236 s.

Mihaiйlik E. V kontekste literaturы i istorii [Эlektronnыĭ resurs]. URL: https:// shalamov.ru/research/50/ (data obraщeniя: 10.09.2017).

Močulьskiй K.V, Gogolь. Solovьev. Dostoevskiй. M.: 1995. S. 308.

Petrov, Aleksandar, "Prokleta avlija - preteča Gulaga" u: A. Petrov, Pre prošlosti, Beograd, 2011.

Safronov A. V. Žanrovoe svoeobrazie russkoĭ hudožestvennoĭ dokumentalistiki (očerk, memuarы, «lagernaя» proza): učebno-metodičeskoe posobie. Rяzanь: Rяzan- skiĭ gosudarstvennыĭ universitet im. S. A. Esenina, 2012. 108 c.

Starikova L.S. «Lagernaя proza» v kontekste russkoĭ literaturы HH veka: ponяtie, granicы, specifika // Vestnik Kemerovskogo gosudarstvennogo universiteta. 2015. No 2 (62). T. 4. S. 169-174.

F. M. Dostoevskiй i I. S. Turgenev, Perepiska, «Academia», 1928, str. 30.

Frenkelь V. V kruge poslednem: Varlam Šalamov i Aleksandr Solženicыn // Daugava. -Riga, 1990. № 4.-S. 79-82.

Haritonova E. V. Osnovnыe эtapы recepcii russkoĭ lagernoĭ prozы sredstvami angliĭskogo яzыka, Vestnik Moskovskogo gosudarstvevennogo oblastnogo universiteta - Seriя: Russkaя filologiя 217/ №5.

Šalamov V. T. O proze [Эlektronnый resurs] URL: https://shalamov.ru/ library/21/45. htm! (data obraщeniя: 25.02.2018).

Юfereva, Я. A, Žanrovoe svoeobrazie lagernoй prozы. roman O. Volkova «Pogruženie vo tьmu» V Strukture žanrov lagernoй prozы, Vestnik Vяtskogo gosudarstvennogo universiteta. 2018. № 2. S. 31.

Юfereva A. Я. Žanrovo-kompozicionnoe svoeobrazie romana O. Volkova «Pogruženie vo tьmu» / / Vestnik Vяtskogo gosudarstvennogo universiteta. 2017. № 4. S. 81-86.

Објављено
2021-09-20
Како цитирати
Број часописа
Год. 53 Бр. 173 (2021)
Секција
Студије, огледи, прилози
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).