Топос страдања других ради или повест о Владимиру и Косари
Сажетак
Узимајући у обзир интертекстуалну повезаност описа живота Јована Владимира с описом крсног страдања Исуса Христа, као и добровољну Косарину жртву, сродну онoј у коју је по својој одабраности била упућена Богородица, фокус у овом раду је на стратегијама приповедања о страдању других ради – општем месту средњовековне књижевности. Акцентовано је озарење (Светим Духом) оба хагиографска карактера, испричано кроз њихову способност сагледавања и прихватања Божије воље, било да им је била доступна кроз извештење самог Божијег анђела или је реч о антиципацији коју богонадахнути појединци јасно виде у симболичком слоју артефаката стварности. Елементи наратива који говоре о мотивацији, поступцима и радњама светих Јована и Косаре, оваплоћење су есенције хришћанског учења, по коме је повезаност по Духу највиши облик сродности двају бића.
Референце
Anđelković, Maja. "Savino Žitije Svetog Simeona i intertekstualnost". Crkvene studije 16-1 (2019): 329-346.
Averincev, Sergej Sergejevič. Poetika ranovizantijske književnosti. Preveli s ruskog Nedeljković Dragoljub i Momčilović Marija. Beograd: Srpska književna zadruga, 1982.
Banašević, Nikola. Letopis popa Dukljanina i narodna predanja. Beograd: Srpska književna zadruga, 1971.
Bartula, Vladan. "Zavjetno pamćenje Hristove žrtve u srpskoj književnosti srednjovjekovne Bosne". Godišnjak članova Matice srpske u Republici Srpskoj 4-5 (2015): 311-336.
Bogdanović, Dimitrije. Istorija stare srpske književnosti. Beograd: Srpska književna zadruga, 1991.
Bojović, Dragiša. "Sveti Jovan Vladimir i Stefan Nemanja - simbolika krsta". Istorija, crkveno predanje i kult svetog Jovana Vladimira. Ur. Vasilj Jovović. Cetinje: Mitropolija crnogorsko-primorska, 2018. 230-242.
Bojović, Dragiša. Trpeza premudrosti. Beograd/Niš: Raška škola/Centar za crkvene studije, 2009.
Brija, Jovan: Rečnik pravoslavne teologije. 25. 12. 2020.
Erdeljan, Jelena. "Pogrebni obredi i nadgrobna obeležja". Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka. Beograd: Klio (2004): 419-443.
Evdokimov, Pavle. Žena i spasenje sveta. Cetinje: Svetigora, 2000.
Ingam, Norman. "Mučeništvo svetog Jovana Vladimira Dukljanina". Letopis Matice srpske 446/6 (1990): 876-896.
Izvori
Joković, Miroljub. "Mitski model naše zajedničke nesreće". Srpska književnost i Sveto pismo. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 26 (1997): 513-523.
Justin Popović (2012): Žitije prepodobnog oca našeg Vasilija Novog. <https://svetosavlje.org/zitije-prepodobnog-oca-naseg-vasilija-novog/.> 1. 5. 2019.
Kornarakis, Jovan (2014): Doživljaj stradanja prema učenju Svetog pisma. <https://vdocuments.mx/jovan-kornarakis-stradanje-po-svetom-pismu.html.> 18. 5. 2020.
Kostić Tmušić, Aleksandra. "Po¬et¬ski ele¬men¬ti u struk¬tu¬ri Ži¬ti¬ja Sve¬tog Jo¬va¬na Vla¬di¬mi¬ra". Crkvene studije 13 (2016): 127-136.
Kostromin, Konstantin. "Vladimir i mučenici u slovenskim zemljama u periodu pokrštavanja Istočne Evrope". Istorija, crkveno predanje i kult Svetog Jovana Vladimira. Ur. Vasilj Jovović. Cetinje: Mitropolija crnogorsko-primorska, 2018. 81-104.
Krstić, Darko: "Biblijski motivi u priči o Svetom Jovanu Vladimiru u Letopisu popa Dukljanina". Crkvene studije 13 (2016): 113-125.
Larše, Žan Klod. Lečenje duhovnih bolesti. Beograd/ Niš: Službeni glasnik/ Međunarodni centar za pravoslavne studije, 2017.
Lazić, Milorad. Estetika Domentijanovih žitija. Podgorica: Oktoih, 1997.
Lis, Vjegloš, Izabela. "Jovan Vladimir kao vladar, vitez i svetac. Strategija kreiranja lika u kazivanju popa Dukljanina". Crkvene studije 13 (2016):101-111.
LITERATURA
Marinković, Radmila. "Teolog i filolog pred starim tekstom" Danica, godina 8 (2001): 66-77.
Marinković, Radmila. "Uloga Svetog pisma u organizovanju srpskog srednjovekovnog teksta". Srpska književnost i Sveto pismo. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 26 (1997): 5-12.
Marjanović Dušanić, Smilja. "Smrt i svetost". Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka. Beograd: Klio (2004): 586-615.
Marjanović Dušanić, Smilja. Sveti kralj. Beograd: Klio, 2007.
Milin, Sava. Pojam stradanja u delima Svetog Nikolaja Žičkog. Beograd: Institut za teološka istraživanja/ Pravoslavni bogoslovski fakultet, 2014.
Milojević, Snežana. "Čudo gospodarenja nad prirodom u srpskoj žitijnoj književnosti". Nasleđe 42 (2019): 157-170.
Milojević, Snežana. Od premudrih čula. Niš: Međunarodni centar za pravoslavne studije, 2017.
Naumov, Aleksandar. "Smrt Jovana Vladislava u kontekstu hagiografskih čuda kažnjavanja smrću". Istorija, crkveno predanje i kult svetog Jovana Vladimira. Ur. Vasilj Jovović. Cetinje: Mitropolija crnogorsko-primorska, 2018. 63-77.
Nikčević Radomir. Stradanje Hrista i stradanje crkve. Cetinje: Svetigora/ Mitropolija crnogorsko primorska, 2001.
Obolenski, Dimitrij. Vizantijski komonvelt. Beograd: Prosveta, 1996.
Pop Dukljanin. Ljetopis popa Dukljanina. Beograd: Prosveta, Srpska književna zadruga, 1988.
Radojčić, Svetozar. Odabrani članci i studije. Beograd: Jugoslavija, 1982.
Ređep, Jelka. Ubistvo vladara. Novi Sad: Prometej, 1998.
Samardžić, Predrag: Žena u svetlu Biblije i biblijskih vremena. Beograd/ Trebinje: Eparhija Zahumsko Hercegovačka i Primorska, 2007.
Stanojević, Stanoje/Glumac, Dušan. Sveto pismo u našim starim spomenicima. Beograd: Srpska kraljevska akademija, 1932.
Sveto pismo. Novi zavet. Valjevo: Glas crkve, 2008.
Sveto pismo. Savet Biblijskih društava: Njujork - London, 1950.
Teodosije. Žitija. Beograd: Prosveta/Srpska književna zadruga, 1988.
Trifunović, Đorđe. Azbučnik srpskih srednjovkovnih književnih pojmova. Beograd: Vuk Karadžić, 1974.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).