Леополд Сеа и филозофија американизма
Сажетак
Циљ текста је представљање мисли Леополда Сее и указивање на специфично транскултурну димензију његовог разумевања (латино)америчке филозофије. Сеа је био најпознатији и најутицајнији мексички филозоф друге половине 20. века, чије се дело сврстава у „филозофију ослобођења“, односно „зрело“ доба латиноамеричке филозофије. Полазећи од убеђења да филозофија мора трансформисати друштвену реалност из које настаје, Сеа се непрестано враћао промишљању могућности и улоге оригиналне (латино)америчке мисли и историје. Антиципирајући критику постмодерних и постколонијалних мислилаца, Сеа се позиционира у међукултурном расцепу између претколумбовске прошлости и европске/америчке садашњости, те филозофију заснива не као систем апстрактних и теоријских предлога (што је европска идеја смисла филозофије) већ као ангажман и производ људи од крви и меса који се боре у сопственим друштвено-историјским околностима: као инструмент слободе и супротстављања евроцентричној визији човека, историје и разума.
Референце
Barreda, Gabino. "Oración Cívica". La Educación Positivista. Publicado por México: Porrúa, 1989.
Muñoz Rosales, Victórico. "La filosofía mexicana entre la tradición y la innovación". Filosofía y tradición. Memorias de las II Jornadas sobre Filosofía Mexicana e Iberoamericana. Ed. Picos Bovio, Rolando. México, D. F.: UANI, 2011. 101-111.
Sierra, Justo. "Discurso de Inauguración de la Universidad Nacional en la celebración del centenario". Obras Completas, vol. V. Ed. José Luis Martínez. México, D. F.: UNAM, 1984.
Zea, Leopoldo. América en la historia. Publicado por México: Fondo de Cultura Económica, 1957.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
