Испољавање суфизма у савременој арапској књижевности
Сажетак
Модерна арапска књижевност најчешће се дели на три главна периода – неокласицизам (1834–1914), који се подудара с периодом арапског препорода, ар. al-nahḍa; романтизам (1914–1945); период реализма, модернизма и постмодернизма (од Другог светског рата до данас), који обухвата бројне и разнородне школе и правце. У овом раду анализира се на који се начин суфизам, једно од најплоднијих духовних и естетских искустава, одражава у поетској и прозној арапској баштини.
Референце
῾Abdīn, ῾Abd al-Mağīd. Ṣuwar min waḥdat al-fikr al-῾arabī fī 'Ifrīqiyā. Al-Qāhira: Ma῾had al-buḥūṯ wa al-dirāsāt al-῾arabiyya. 1970.
῾Ayyād, Šukrī. Al-Baṭal fī al-'adab wa al-'asāṭīr. Al-Qāhira: Dār al-ma῾rifa. 1971.
Dāwūd, 'Anas. Al-Šā῾ir (masraḥiyya). Al-Qāhira: al-Hay'a al-miṣriyya al-῾āmma li-l-kitāb. 1986.
Al-Ḥakīm, Su῾ād. Al-Mu῾ğam al-ṣūfī. Bayrūt: Dandara li-l-ṭibā῾a wa-l-našr. 1981.
Ibn ῾Arabī, Muḥy al-dīn. al-Tanazzulāt al-mawṣiliyya. al-Qāhira: ῾Ālam al-fikr. 1986.
Al-Kūnī, Ibrāhīm. Al-Tibr (riwāya). Ṭarābulus: al-Dār al-ğamāhīriyya, Marrākuš: Dār al-'āfāq. 1991.
Al-Nifarī, Muḥammad ibn ῾abd al-Ğabbār. Kitāb al-nuṭq wa al-ṣamt (taḥqīq wa ta῾līq: Qāsim Muḥammad ῾Abbās). ῾Ammān: al-'Azmina li-l-našr wa al-tawzī῾. 2001.
Al-Šarnūbī, Ṣāliḥ. Dīwān Ṣāliḥ al-Šarnūbī (taḥqīq - d. ῾Abd al-ḥayy Diyāb, murāğa῾a - 'Aḥmad Kamāl Zakī). Al-Qāhira: Dār al-kātib al-῾arabī. 1946.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
