Друштвенa критика и положај жена у алжирској књижевности на арапском
Сажетак
У раду се представља књижевно дело алжирског писца Абделхамида Бенхедуге и разматра како су идентитет и улога жена у друштву пресликани у наративном дискурсу алжирске књижевности на арапском након независности. Фокус је стављен на Бенхедугин роман Rīḥ al-ğanūb (Јужни ветар, 1972), у коме женски лик, с ауторовог становишта, представља критику моћи. Као и у осталим романима 70-их – као што су Al-zilzāl (Земљотрес) Ел Тахара Ватара, или Mā lā tadruhu al-riyāḥ (Оно што ветрови не могу обрисати) Мухамеда Елали Арара – протагониста Јужног ветра види себе као некога ко се противи традицији, али не успева да је одбаци, јер успети у томе значило би напуштање „женске“ стране сопствене личности. Обично се Бенхадугини романи описују као „режимски романи“; они су лишени конкретне историјске позадине и не припадају пољу интердисциплинарних студија. Међутим, као што Тери Иглтон истиче, „таква ‘чиста’ књижевна теорија је академски мит“ (Eagleton 1997: 170). Заправо се Бенхедуга залагао за социјалистички идеал и одабрао да пише на арапском језику. Истовремено, и у таквим околностима интелектуалац може допринети стварној промени, супротно идеји да слободан интелектуалац може дефинисати себе само на маргинама књижевности и да је осуђен на такав статус како би сачувао слободу мишљења.
Референце
Al-'arabiyya min miḥnat al-kūlūniyāliyya ilà išrāqat aṯ-ṯawra at-taḥririyya. (2005). Al-luġa al-'arabiyya. Al-Ğazā'ir: al-Mağlis al-'alà li-l-luġa al-'arabiyya.
W, al-A'riğ. (2008). Rīḥ al-ğanūb. As'ilat at-ta'sīs al-mu'allaqa. 9-30. In Mağmū' muḫaḍarāt al-multaqà ad-duwalī al-'āšir. Wilāyat Burğ Bū 'Arīrīğ: Wizārat aṯ-ṯaqāfa.
Al-luġa wa al-adab. (1998). Special issue devoted to 'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. 13.
Y. Ba'īṭīš. (2000). Al-waṭā'if at-tadāwaliyya fī ḥiwār riwāyat Rīḥ al-ğanūb li-'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. Muqāraba naḥawiyya wa ẓayfiyya. 79-106. In Kitāb al-multaqà aṯ-ṯāliṯ 'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. A'māl wa buḥūṯ. Wilāyat Burğ Bū 'Arīrīğ: Wizārat al-ittiṣāl wa-ṯ-ṯaqāfa.
Benhadūga, 'A. (1960). Ẓilāl ğazā'iriyya. Tūnis: Aš-šarika al-qawmiyya li-t-tawzī' wa-n-našr.
------. (1962). Al-aši'a as-sab'a. Tūnis: Aš-šarika al-qawmiyya li-t-tawzī' wa-n-našr.
------. (1972). Rīḥ al-ğanūb-South Wind. Al-Ğazā'ir: Al-Mu'assasa al-waṭaniyya lil-kitāb.
------. (1974). Al-kātib wa qiṣaṣ uḫra. Al-Ğazā'ir: Aš-šarika al- waṭaniyya li-n-našr wa-t- tawzī'.
------. (1975). Nihāyat al-ams. Al-Ğazā'ir: Aš-šarika al- waṭaniyya li-n-našr wa-t- tawzī'.
------. (1980). Banā aṣ-ṣubḥ. Al-Ğazā'ir: Aš-šarika al- waṭaniyya li-n-našr wa-t- tawzī'.
------. (1983). Qiṣaṣ min al-adab al-'ālamī. Al-Ğazā'ir: Aš-šarika al- waṭaniyya li-n-našr wa-t- tawzī'.
------. (1983). Al-ğāziyya wa-ad-darawīš. Al-Ğazā'ir: Aš-šarika al- waṭaniyya li-n-našr wa-t-tawzī'.
------. (1992). Ġadan yawm ğadīd. Al-Ğazā'ir: Aš-šarika al- waṭaniyya li-n-našr wa-t-tawzī'.
------. (1993). Amṯāl ğazā'iriyya. Al-Ğazā'ir: Al-ğami'īyya al-ğazā'iriyya li-ṭ-ṭufūla.
------. (1997). Ḏikrayāt wa-ğarāh. Al-Ğazā'ir: Dār an-našr marīnūr.
------. (2002). Al-a'māl ar-riwā'iyya al-kāmil. Al-Ğazā'ir: Al-faḍā' al-ḥurr.
Benrabah, M. (1999). Langue et pouvoir en Algérie. Historie d'un traumatisme linguistique. Paris: Séguier.
M. Benšayḫ. (2007). Rīḥ al-ğanūb min ar-riwāya ilà l-ḫiṭāb as-sīnimā. 308-319. In Dirāsāt wa ibdā'āt al-multaqà ad-duwalī at-tāsī 'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. Wilāyat Burğ Bū 'Arīrīğ: Wizārat aṯ-ṯaqāfa.
Berger, A-E. (2002). ed. Algeria in other's Languages. Ithaca: Cornell University Press.
Bourdieu, P. (1966). Champ intellectuel et projet créateur. Les Temps Modernes. 246. 865-906.
------. (1992). Le règles de l'art. Paris: Seuil.
------. (2005). Le regole dell'arte. Genesi e struttura del campo letterario. Milano: Il Saggiatore.
Ḥ. Burqūma. (2007). Al-faḍā' al-ḥikaī fī riwāyat Rīḥ al-ğanūb li-'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. 61-76. In Dirāsāt wa ibdā'āt al-multaqà ad-duwalī at-tāsī 'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. Wilāyat Burğ Bū 'Arīrīğ: Wizārat aṯ-ṯaqāfa.
Cox, Debbie. (2002). Politics, Language, and Gender in the Algerian Arabic Novel. Lewiston Queenstown Lampeter: The Edwin Mellen Press.
Eagleton, T.(1976). Criticism and Ideology. London: Verso.
------. (1997). Literary Theory. An Introduction. Minneapolis: The University of Minnesota Press.
Fāsī, M. (1999). Rīḥ al-ğanūb. Al-mar'a ar-rīfiyya wa quwwat al-wāqi'. 136-168. In Qirā'āt wa-dirāsāt naqdiyya fī adab 'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. Wilāyat Burğ Bū 'Arīrīğ: Wizārat al-ittiṣāl wa-ṯ-ṯaqāfa.
Gafaïti, R. (1996). Les femmes dans le roman algérien. Paris: L'Harmattan.
Guardi, Jolanda. (2008). Scrittura letteraria e biografia politica in At-Ṭāhar Waṭṭār. 409-421. In Daniela Melfa-Alessia Melcangi-F. Cresti eds. Spazio privato, spazio pubblico e società civile in Medio Oriente e in Africa del Nord. Milano: A. Giuffrè editore.
Hassan, K. J. (2006). Le roman arabe (1834-2004. Paris: Sindbad Actes Sud.
'Ilān, 'A. (2001). Al-idyuluğīā wa buniyat al-ḫiṭāb ar-riwā'ī. Qsanṭīna: Manšurāt ğāmi'at Mantūrī.
Moatassime, A. (1992). Arabisation et langue française au Maghre. Paris: Presse Universitaire de France.
Mosteghanemi, Ahlem. (1985). Algérie Femmes et Ecritures. Paris: L'Harmattan.
Moukhtari, R. (2006). Le nouveau souffle du roman algérien. Essai sur la littérature des années 2000. Alger: Chihab Editions.
Mulhern, F. (1992). ed. Contemporary Marxist Literary Criticism. London: Longman.
S. Pantućek. (1969). La littérature algérienne moderne. Prague: Oriental Institute in Academia.
Rivet, D. (2002). Le Maghreb à l'épreuve de la colonisation. Paris: Hachette.
Sārī, M. (2007). Māḏā baqiya min riwāyāt 'Abd al-Ḥamīd ibn Hadūga. 92-95. In id. Miḥnat al-kitāba. Dirāsāt naqdiyya. Al-Ğazā'ir: Manšurāt al-Barzaḫ.
Taleb Ibrahimi, Kaloua. (1997). Les algériens et leur(s) langue(s). Alger: El Hikma.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
