Путовање Саве Текелије у Русију: скица Источне Европе у белешкама просвећеног племића
Сажетак
Сава Текелија (1761–1842), просвећени српски племић из Угарске, из приватних и пословних разлога у више наврата је путовао у Русију. Први пут је то учинио 1787, непосредно након што је окончао студије, запутивши се у Миргород код свог стрица Петра Текелије, славног руског генерала. Понео је свеске у којима је бележио запажања и утиске, али и цртао призоре који би му привукли пажњу. Литерарна запажања је много година касније унео у своје мемоаре, а свеске с цртежима су остале сачуване у збирци Галерије Матице српске. Белешке с пута, које су се састојале из бројних анегдота и описа, отвориле су могућност да се спознају његови лични ставови, али и стереотипи о народима источне Европе. У раду се ти елементи анализирају, контекстуализују и тумаче унутар просветитељског дискурса о источној Европи. На примеру Текелијиног путописа отвара се проблем рецепције „другог“ у доба просветитељства, као иинтелектуалних слобода и ограничења српског племства.
Референце
Beoković, Jelena. "Slika Rusije u drugoj polovini osamnaestog veka u memoarima Simeona Piščevića, Save Tekelije i Aleksandra Piščevića". Zbornik Matice srpske za književnost i jezik 56. 3 (2008): 561-594.
Bešlin, Branko. "Sava Tekelija kao preteča srpskog liberalizma". Sava Tekelija i njegovo doba u ogledalu savremene nauke. Priredili Pera Lastić i Zoltan Bada. Budimpešta: Srpski institut, 2013. 155-171.
Bitor, Mišel. "Putovanje i pisanje". Polja: mesečnik za umetnost i kulturu 54. 455 (2009): 95-108.
Carmichael, Catherine. "Ethnic Stereotypes in Early European Ethnographies: A Case Study of the Habsburg Adriatic c. 1770-1815". Narodna umjetnost - Hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku 33/2 (1996): 197-209.
Chirico, David. "The travel narrative as a (literary) genre". Under Eastern Eyes: A Comparative Introduction to East European Travel Writing on Europe, Eds. Wendy Bracewell&Alex Drace-Francis.Budapest: Central European University Press, 2008. 27-59.
Forišković, Aleksandar. "Memoari Save Tekelije". Od baroka do klasicizma, priredio Milorad Pavić. Beograd: Nolit, 1973. 327-338.
Gavrilović, Vladan. "Delatnost Save Tekelije na Temišvarskom saboru". Sava Tekelija i njegovo doba u ogledalu savremene nauke. Priredili Pera Lastić i Zoltan Bada. Budimpešta: Srpski institut, 2013. 120-128.
Grbić, Dragana. Delo Dositeja Obradovića u evropskom književno-kulturnom kontekstu - kulturno-istorijski odjeci nemačke prosvećenosti Hale-Lajpciškog intelektualnog kruga na južnoslovenskim prostorima, doktorska disertacija, Beograd: [D. Grbić], 2016.
Horvat, Atila. "Pravne nauke i pravne studije u Ugarskoj u doba Save Tekelije". Sava Tekelija i njegovo doba u ogledalu savremene nauke. Priredili Pera Lastić i Zoltan Bada. Budimpešta: Srpski institut, 2013. 85-102.
Konstantinović, Radomir. "Putovanje kao čin kulture: (Dositej i naše veze sa svetom)". Od baroka do klasicizma, priredio Milorad Pavić. Beograd: Nolit, 1973. 440-443.
Kovačević, Ivan. Istorija srpske etnologije. 1, Prosvetiteljstvo, Beograd: Srpski genealoški centar, 2001.
Lotman, Jurij M. Besede o ruskoj kulturi: svakodnevica i tradicije ruskog plemstva: (XVIII vek - početak XIX veka). Preveo Zorislav Paunković. Novi Sad: Akademska knjiga, 2017.
Lukowski, Jerzy. The European Nobility in the Eighteenth Century, New York: Palgrave Macmillan, 2003.
Mišić, Snežana. "Umetnička zaostavština Save Tekelije u Matici srpskoj". Sava Tekelija i njegovo doba u ogledalu savremene nauke. Priredili Pera Lastić i Zoltan Bada. Budimpešta: Srpski institut, 2013. 47-69.
Mišić, Snežana. Poklon-zbirka Save Tekelije, Novi Sad: Galerija Matice srpske, 2007.
O prosvećenosti. Ur. Nikola Grdinić, Novi Sad: Kulturno-prosvetna zajednica: Društvo za proučavanje XVIII veka, 2002.
Pettitt, Clare. "Topos, Taxonomy and Travel in Nineteenth-Century Women's Scrapbooks". Travel writing, visual culture, and form, 1760-1900. Eds. Mary Henes&Brian H. Murray. New York: Palgrave Macmillan, 2016. 21-41. Crossreff
Rubiés, Joan-Pau. "Travel writing and ethnography". The Cambridge Companion to Travel Writing. Eds. Peter Hulme&Tim Youngs. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. 242-260. Crossreff
Said, Edvard. Orijentalizam. Beograd: Biblioteka XX vek: Knjižara Krug, 2008.
Simić, Vladimir. "Sava Tekelija: patriota, prosvetitelj i dobrotvor na razmeđi XVIII i XIX veka". Sava Tekelija: veliki srpski dobrotvor. Ur. Vladimir Simić. Novi Sad: Galerija Matice srpske, 2010. 15-105.
Simić, Vladimir. Za ljubav otadžbine: patriote i patriotizmi u srpskoj kulturi XVIII veka u Habzburškoj monarhiji, Novi Sad: Galerija Matice srpske, 2012.
Škalamera, Željko. "Kartografija Srbije i jugoslovenskih zemalja od XVII do XIX veka". Srbija i susedne zemlje na starim geografskim kartama, Ur. Dragoslav Srejović. Beograd: SANU, 1991. 55-170.
Stefanović, Mirjana D. "Putopis kao književna vrsta". Književna istorija 140/141 (2010): 111-120.
Tekelija, Sava. Opisanije života, priredio Aleksandar Forišković, Beograd: Prosveta, 1966.
Timotijević, Miroslav. Rađanje moderne privatnosti: privatni život Srba u Habzburškoj monarhiji od kraja 17. do početka 19. veka, Beograd: Clio, 2006.
Tri veka Tekelijine crkve: Arad, 1702-2002. Ur. Stevan Bugarski. Temišvar: Savez Srba u Rumuniji, 2002.
Valdenfels, Bernhard. Topografija stranog: studije o fenomenologiji stranog. 1, Novi Sad: Stylos, 2005.
Vermeulen, Han F. Before Boas: The Genesis of Ethnography and Ethnology in the German Enlightenment, Lincoln: University of Nebraska Press, 2015. Crossreff
Wolff, Larry. Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment, Stanford: Stanford University Press, 1994.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
