Католичке мисије и образовање у мултикултурном друштву – случај Солун

Сажетак

Рад прати утицаје различитих католичких мисионарских скупина од краја 17. и током 18. и 19. века на простору Балкана и Медитерана као реакцију против Реформације. Посебан је фокус на истраживању утицаја католичких мисионара пореклом из Француске у домену образовних институција у Солуну и околини током 19. века, а анализа је рађена на основу архивских извора и историјске грађе.
Оснивање и развијање образовних институција од стране Француза, као носилаца западноевропског просветитељства и напретка у једном мултиетничком, мултикултурном и мултилингвалном окружењу какав је био Османски Солун, представља важно културно, религијско и политичко поглавље у историји не само овог града него и читавог Балкана и Медитерана. Медитеран као раскрсница између цивилизација одувек је привлачио пажњу не само трговаца и владара са Балкана и других моћних империја како са истока тако и са запада, него и важних религијских посленика и мисионара који су настојали да ојачају хришћанске утицаје. Посебно неки Бугари, османски поданици, прихваћају унијатски покрет од 1860. године надаље, да би се тиме удаљили од Патријаршије и окриља православне Русије. Знање стечено у школама које су отварали католички мисионари из Француске обећавало је перспективну каријеру у мултиетничком друштву – какво је „Браћа хришћанских школа“. Мисионарске активности су биле у непосредној вези са развојем политичке ситуације посебно у вези Француско-Османске алијансе, а једну од најважнијих образовних институција утемељило је тзв. братство Лазариста, чији је главни циљ био ширење католичанства. Њихови принципи заснивали су се на уверењу да је једини начин да се оживи вера добро образовање и стална комуникација са младим људима, а прва мушка школа отворена је 1834. године у франкофоном делу овог космополитског града у којем су углавном живели странци, трговци и банкари. Делатност мисионара се поред Солуна проширила и на отварање мушких школа у околним селима на територији Македоније. Поред мушких школа половином 19. века су отваране и женске школе, а једну од најважнијих отворило је сестринство Кћери Милосрђа. Школе католичких мисионара отваране су и у селима, која су углавном била настањена Бугарима. Један од важних елемената образовног система ових мисионарских институција било је одсуство грчког језика у наставном курикулуму. Отуда су бугарске породице због отклона од грчких утицаја често уписивале своју децу пре у франкофоно оријентисане школе, него у грчке.
Врло често су ученици настављали образовање на Лицеју Светог Бенедикта у Константинопољу или на лицејима у Паризу, те су се тако мисионарски утицаји утврђивали и француски језик као језик културе распростирао, што је оставило значајан траг на културолошки развој друштва не само у 19. веку него и у каснијем периоду.
Стечена знања ученика из различитих верских заједница у Солуну пружала су им солидну основу за развој каријере широм Европе. Истовремено франкофоно образовање претварало се у повод за демонстрацију националне идентичности код младих људи.