Текстологија у дигиталној епоси
Сажетак
У раду се најпре даје краћи преглед српске текстологије старе и нове књижевности од шездесетих година прошлог века до данас. Термин ‘текстологија’ и предмет изучавања ове дисциплине сагледавају се у поређењу с одговарајућим руским, енглеским и немачким терминима и њиховим опсегом. Апострофира се да схватања текстологије Д. С. Лихачова и Д. Богдановића треба сматрати актуелним и релевантним, иако је њихово ограничавање бављења текстологије на историју текста одбачено. Истичу се догађаји протумачени као кључни у развоју теорије текстологије и наводе резултати најобимнијих текстолошких истраживања како у оквиру старе, тако и нове српске књижевности. Затим се описује динамика развоја текстологије у свету, у светлу њеног праћења технолошког развоја. Притом се доносе и објашњавају одређења појмова везаних за текстологију у дигиталном добу. Њени домети представљају се и анализирају на репрезентативним примерима. Утврђују се карактеристике дигиталне сфере које су од значаја за текстологију и карактеристике производа digital born пројеката у овој области, тј. дигиталних научних издања. Назначени су и очекивани правци њене даље експанзије.
Референце
Lihačev, Dmitriй. S. Tekstologiя:na materiale russkoй literaturы H-XVII vv, 1962. Pristupljeno 8.1.2019.
Bogdanović, Dimitrije. "D. S. Lihačev Tekstologiя AN SSSR, Moskva-Lenjingrad", 1962. Istorijski časopis 16-17 (1970): 315-317.
Tekstologija srednjovekovnih južnoslovenskih književnosti, SANU, Naučni skupovi X, Odeljenje jezika i književnosti 2. Beograd: SANU, 1981.
Grier, Edward F. (ed.) Walt Whiteman. Notebooks and Unpublished Prose Manuscripts: Family Notes and Autobiography, 1984. Pristupljeno 13.11. 2018.
Shillingsburg, Peter. Scholarly Editing in the Computer Age, Athens: University of Georgia Press, 1986. Pristupljeno 8.11.2018.
Greetham, David. "Textual Scholarship: An Introduction", Scholarship in Modern Language and Literatures, ed. Joseph Gibaldi. New York: Modern Language Association of America, 1992, 103-137. Pristupljeno 15.11.2018.
Hockey, Susan. "Creating and Using Electronic Editions", The Literary Text in the Digital Age, ed. Richard Finneran, 1996: 1-21.
Sahle, Patrick. Digitale Edition (Historischer Quellen) - Einige Thesen, 1997. Pristupljeno 5.11.2018.
Ivanić, Dušan. Osnovi tekstologije. Beograd: Narodna knjiga - Alfa, 2001.
Živković, Dragiša (ur.). Rečnik književnih termina, drugo (fototipsko) izdanje. Romanov: Banja Luka, 2001.
Urbina, Eduardo, Furuta, Richard, Goenka, Arpita, Kochumman, Rajiv, Melgoza, Erendira, Monroy, Carlos. Critical Editing in the Digital Age: Informatics and Humanities Research, 2012. Pristupljeno 2.2.2019.
McGann, Jerome, Buzzeti, Dino. "Critical Editing in a Digital Horizon", Electronic Textual Editing. ed. Burnard, Lou, O'Brien O'Keeffe, Katherine, Unsworth, John. New York: Modern Language Association of America, (2005): 51-71. Pristupljeno 10.11.2018.
Shillingsburg, Peter. From Gutenberg to Google: Electronic Representations of Literary Texts, Cambridge: Cambridge University Press, 2006. Crossref
Sahle, Patrick. "Digitales Archiv und Digitale Edition. Anmerkungen zur Begriffsklärung", Literatur und Literaturwissenschaft auf dem Weg zu den neuen Medien. Hg. von Michael Stolz,(2007): 64-84. Pristupljeno 11.11.2018.
Sahle, Patrick. A Catalogue of Digital Scholarly Edition, 2008. Pristupljeno 24.11.1018, 3.4.2019. Crossref
Jovanović, Tomislav. "Dosadašnja praksa u izdavanju starih srpskih spomenika", Standardizacija staroslovenskog ćiriličkog pisma i njegova registacija u unikodu, Beograd: SANU, (2009): 85-93.
Price, Keneth. Edition, Project, Database, Archive, Thematic Research Collection: What's in a Name?, 2009. Pristupljeno 10.11.2018.
Vanhoutte, Edward. Defining Electronic Editions: A Historical and Functional Perspective, 2010. Pristupljeno 7.11.2018.
Terras, Melissa. "Artefacts and Errors: Acnowlendging Issues of Represantion in the Digital Imagigng of Ancient Texts", Kodikologieund Paläographie imdigitalen Zeitalter 2, h. v. Franz Fischer, Christiane Fritze, Georg Vogeler, (2010): 43-61.
Juvan, Marko. Nauka o književnosti u rekonstrukciji, Beograd: Službenik glasnik, 2011. (Literary Studies in Reconstruction: An Introduction to Literature. Frankfurt: Peter Lang, 2011)
Van Zundert, Joris, Boot, Peter. "The Digital Edition 2.0 and The Digital Library: Services, not Resources." Bibliothek und Wissenschaft, 44, (2011): 141-152. Pristupljeno 16.11.2018.
Earhart, Amy E. "The Digital Edition and the digital Humanities", Textual Cultures Vol. 7, No. 1 (2012): 18-28. Crossref
MLA's Guidelines for Editors of Scholarly Editions 2012: pristupljeno 2.12.2018.
Robinson, Peter. "Towards a Theory of Digital Editions", Variants 10 (2013): 105-131. Crossref
Floridi, Luciano. The Fourth Revolution: How the Infosphere is Changing Human Reality, Oxford: Oxford University Press, 2014.
Vujošević, Žarko, Porčić, Nebojša, Živojinović, Dragić M. "Das serbische Kanzleiwesen. Die Herausforderung der digitalen Diplomatik", Digital diplomatics, The computer as a tool for the diplomatist? Ambrosio, Antonella, Barret, Sébastien, Vogeler, Georg. (eds.) Köln: Böhlau. (2014): 133-148. Crossref
Pierazzo, Elena. Digital Scholarly Editing: Theories, Models and Methods, Grenoble, 2014.
Vraneš, Aleksandra, Marković, Ljiljana (ur.). Digitalna humanistika, knj. 1 i 2, Beograd: Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, 2015.
MLA Statement on the scholarly edition in the Digital Age, 2016, pristupljeno 7.2.2019.
Sahle, Patrick. "What is a Scholarly Digital Edition?", Digital Scholarly Editing: Theories and Practices, Driscoll, Matthew James, Pierazzo, Elena. (eds.) Cambridge: Open Book Publishers (2016):19-40. Pristupljeno 15.11.2018.
Bleier, Roman, Bürgermeister, Martina, Klug, Helmut W., Neuber, Frederike, Schneider Gerlinde. (eds.) Digital Scholarly Editions as Interfaces, Norderstedt: Books on Demand, 2018. 20.12.2018.
www.bisanu.rs 28.11.2018.
www.zdm.nb.rs 16.2.2019.
www.unilib.rs/transkribus 16.2.2019.
www.monumentaserbica.com 17.2.2019.
www.faustedition.net 3.3.2019.
www.beckettarchive.org 3.3.2019.
www.manuscrits-de-stendhal.org 3.3.2019.
www.cervantes.tamu.edu 3.3.2019.
www.feb-web.ru 25.3.2019.
www.monasterium.net 20.4. 2019.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
