Страшни сањар из пакла: Хасан ибн Сабах у роману Аламут Владимира Бартола
Сажетак
Предмет тумачења у овом раду јесте интелектуална димензија личности Хасана ибн Сабаха у роману Аламут (1938), словеначког писца Владимира Бартола (1903–1967). Обратићемо пажњу на трансдисциплинарност и енциклопедичност његовог знања, као и његов однос према разуму и истини. Такође ћемо истаћи креативне и манипулативне аспекте практичне примјене тог знања, нарочито имајући у виду специфичан едукативни систем који је Ибн Сабах осмислио и којим је руководио. Полазимо од чињенице да је мотиву образовања (и његовим исходима) у досадашњој рецепцији овог романа посвећивано мање пажње. Показаћемо да је Аламут у поджанровском смислу једним својим великим дијелом и роман о образовању, који шаље снажну поруку о потреби стицања и ширења знања, о интелектуалној жеђи и рађању интелектуалца из духа спознаје. Поред тога, у раду тумачимо и однос Хасана ибн Сабаха према религији, а нарочито према исмаилизму у оквиру којег је стекао најважније духовне спознаје, саградио свој најзначајнији пројекат и стекао репутацију „страшног сањара из пакла”.
Референце
Izvori
Bartol, Vladimir. Alamut. Lipa-Obzorja; Koper-Maribor, 1984.
Bartol, Vladimir. Alamut. Prev. Josip Osti. Svjetlost. Sarajevo, 1990.
Maluf, Amin. Samarkand. Prev. Jelena Stakić. Laguna. Beograd, 2004.
Literatura
Abdulrahman, Salam. "The Assassins: ancestors of modern Muslim suicide bombers?", Journal of University of Human Development, 2, 2016. 399-409. Crossref
Bajt, Drago. "Bartolov Alamut". U: Bartol, Vladimir. Alamut. Lipa-Obzorja; Koper-Maribor, 1984. 453-499.
Bezić, Živan. "Tko je i što je intelektualac", Crkva u svijetu, 23 (4), 1988. 331-341.
Biggins, Michael. "Against Ideologies: Vladimir Bartol and Alamut". In: Bartol, Vladimir. Alamut. Scala House Press. Seattle, 2004. 383-391.
Browne, Edward G. A Literary History of Persia. Vol. 1. Cambridge University Press. Cambridge, 1956.
Daftary, Farhad. The Ismailis: Their history and doctrines. Second edition. Cambridge University Press. Cambridge, 2007.
Daftary, Farhad. Historical Dictionary of the Ismailis. The Scarecrow Press. Lanham - Toronto - Plymouth, 2012.
Eagleton, Terry. Holy Terror. Oxford University Press. Oxford, 2005.
Gazda, Gžegož i Tinecka Makovska, Slovina. Rečnik književnih rodova i vrsta. Prev. Ivana Đokić Saunderson. Službeni glasnik. Beograd, 2015.
Juvan, Marko. "Alamut - enciklopedični roman" U: Juvan, Marko. Vezi besedila. Literarno-umetniško društvo Literatura. Ljubljana, 2000, 224-236.
Marquis, Robert. «Le roman Alamut de Vladimir Bartol : des rapports troublants avec l'Histoire», Postures, revue critique littéraire. Dossier «Les écritures de l'Histoire», 10, 2008. 129-139.
ORL: Opći religijski leksikon. Glavni urednik Adalbert Rebić. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Zagreb, 2002.
Osti, Josip. "Bilješka o piscu". U: Bartol, Vladimir. Alamut. Prev. Josip Osti. Svjetlost. Sarajevo, 1990. 604-606.
Taylor, Donathan and Gautron Yannick. "Pre-modern terrorism: the cases of the Sicarii and the Assassins". In: Law, Randall D. (ed.). The Routledge History of terrorism. Routledge, Taylor and Francis Group. London and New York, 2015. 28-45.
Walker, Paul E. Early philosophical Shiism. The Ismaili Neoplatonism of Abu Ya'qub al-Sijistani. Cambridge University Press. Cambridge, 1993. Crossref
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
