Приповедачка проза Григорија Божовића у светлу традиције: значење прага, огњишта и земље
Сажетак
Григорије Божовић је писац који је у свом књижевном опусу оставио богату слику живота Срба у Старој Србији. Његове приповетке и путописи представљају модерну прозу, али је писац у ове књижевне жанрове пренео богато традиционално наслеђе патријархалне културе у којој је рођен, а која је чувала архаичне облике колективне свести. У раду ћемо показати на који начин је Григорије Божовић транспоновао поједине облике традиционалне културе у уметнички текст, као што су праг, огњиште и земља, преко којих је створена јаснија слика о средини, људима и историјским приликама у којима је српски народ под турском влашћу вековима одолевао и чувао свој идентитет.
Референце
Izvori
Božović, Grigorije. Neizmišljeni likovi. Priština: Jedinstvo, 1990a.
„---“. Roblje zarobljeno. Priština, Jedinstvo, 1990b.
„---„. Čudesni kutovi. Priština, Jedinstvo, 1990v.
Literatura
Vučenov, Dimitrije. Tragom epohe realizma. Kruševac: Bagdala, 1981.
Bandić, Dušan. Narodna religija Srba u 100 pojmova. Beograd: Nolit, 1991.
Bandić, Dušan. Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba. Beograd: BIGZ, 1980.
Vinaver, S. „Sa krvavoga i žalnoga juga, pripovetke Gr. Božovića“. Vreme 28. VII 1924: 4.
Genep, Van. Obredi prelaza. Prevela Jelena Loma. Beograd: SKZ, 2005.
Detelić, Mirjana. Epski gradovi. Beograd: SANU, 2007.
Đurić, Vojislav. Lirika. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije, 1965.
Elijade, Mirča. Sveto i profano. Preveo s francuskog Zoran Stojanović. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci, 2003.
Zuković, Ljubomir. „Tragovi narodnih pesama u prozi Grigorija Božovića“. Jezik i stil Grigorija Božovića. Ur. Dragiša Bojović. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet; Zubin Potok: Stari Kolašin, 2006. 123–132.
Zečević, Slobodan. Mitska bića srpskih predanja. Beograd: Službeni glasnik, 1983.
Jovanović, Bojan. Duh paganskog nasleđa u srpskoj tradicionalnoj kulturi. Novi Sad: Svetovi, 2000a.
Jovanović, Bojan. Pamćenje i samozaborav. Novi Sad: Orpheus, 2014.
Jevrić, Milorad. „Grigorije Božović na međi stilskih epoha“. Jezik i stil Grigorija Božovića. Ur. Dragiša Bojović. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet; Zubin Potok: Stari Kolašin, 2006. 9–23.
Kajzer, Karl. Porodica i srodstvo na Balkanu. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, 2002.
Kuper, Džin Kembel. Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola. Preveo Slobodan Đorđević, Beograd: Prosveta-Nolit, 1986.
Matić, Svetozar. Naš narodni ep i naš stih. Novi Sad: Matica srpska, 1964.
Malinovski, Bronislav. Naučna teorija kulture. Preveo Branko Vučićević. Beograd: Vuk Karadžić, 1970.
Meletinski. Eleazar. Poetika mita. Preveo Jovan Janićijević. Beograd: Nolit, 1983.
Nojman, Erih. Istorijsko poreklo svesti. Preveo Grigorije Ernjaković, Beograd: Prosveta, 1994.
Pešić, Radmila i Milošević-Đorđević Nada. Narodna književnost. Beograd: Trebnik, 1977.
Savić, Milisav. „Dokumentarno, folklorno i romantičarsko u pripovetkama Grigorija Božovića“. Jezik i stil Grigorija Božovića. Ur. Dragiša Bojović. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet; Zubin Potok: Stari Kolašin, 2006. 33–38.
Skerlić, Jovan. Istorija nove srpske književnosti. Beograd: Rad, 1953.
Ćosić, Branimir. „U razgovoru sa Grigorijem Božovićem“, Beograd: Reč i slika, 1927.
Frye, Northrop. Anatomija kritike. Prevela Giga Gračan. Zagreb: Naprijed, 1979.
Hačion, Linda. Poetika postmodernizma. Prevod Vladimir Gvozden i Ljubica Stanković. Novi Sad: Svetovi, 1996.
Cvijić, Jovan. Balkansko poluostrvo. Beograd: SANU, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Novinsko-izdavačka radna organizacija „Književne novine“, 1991.
Čajkanović, Veselin. Studije iz srpske religije i folklora 1925–1942. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon M. A. M, 1994.
Čajkanović, Veselin. Studije iz srpske religije i folklora 1910–1924. Beograd: SKZ, BIGZ, Prosveta, Partenon M. A. M, 1994a.
Šutić, Milosav. Književna arhetipologija. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2000.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
