Рана поезија Бранка Миљковића: песник којег (не) познајемо
Сажетак
Циљ овог истраживања јесте да се у раној поезији Бранка Миљковића, коју аутор није за живота публиковао, а доступној широј читалачкој публици након објављивања другог тома Сабраних дела, Песме II, уоче зачеци Миљковићевих поетичких идеја и профилише његов песнички развој. Део тих песама пронађен је у писмима која је као петнаестогодишњак писао својој симпатији, Љиљани Илић, и оне припадају корпусу љубавне, петраркистичке и антипетраркистичке лирике. Анализирајући најраније песме, потврђујемо тезу да је реч о песнику велике ерудиције, изванредном познаваоцу књижевности, страних језика, митологије и филозофије још у гимназијским данима, односно песнику који је у литератури проналазио примарну инспирацију за своју поезију. У раној поезији налазимо и зачетке Миљковићеве неосимболистичке поетике сна и заборава. Препознајемо карактеристичну употребу симбола, метафоре и парадокса у грађењу песничких слика, али и фаворизацију сталних песничких облика какав је сонет. У овим песмама наговештава се и потоњи песник орфејског синдрома по коме ће Миљковића упамтити историја српске поезије XX века.
Референце
Miljković, Branko. Vatra i ništa. Prir. Vice Petrović i Dimitrije Milenković, Niš: Gradina, 1972.
--- Orfičko zaveštanje. Prir. Dimitrije Milenković i Vice Petrović. Niš: Gradina, 1972.
---"Fragmenti". Gradina 39. 4 (2004): 33-40. Crossref
---Pesme I. Prir. Milan Aleksić. Niš: Niški kulturni centar, 2015.
---Pesme II. Prir. Jelena S. Mladenović. Niš: Niški kulturni centar, 2017.
--- Eseji i kritike. Prir. Snežana Milosavljević Milić. Niš: Niški kulturni centar, 2018.
---Prevodi. Prir. Jelena Novaković. Niš: Niški kulturni centar, 2018.
---Prepiska; Intervjui; Dokumenta. Prir. Jovan Mladenović. Niš: Niški kulturni centar, 2018.
---Kritika poezije. Prir. Aleksandar Kostadinović. Niš: Niški kulturni centar, 2019. (u štampi)
---Muzejska zbirka "Branko Miljković". Niš: Narodni muzej Niš.
Bošković, Dragan. „Uzalud: Poetičko mesto Branka Miljkovića u jednovekovnoj modernizaciji srpskog pesništva.“ Branko Miljković: moć reči. Ur. Aleksandar B. Laković. Kragujevac: Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, 2014. 68‒77.
Valeri, Pol. Predavanja o poetici. Beograd: NNK-Internacional, 2003.
Gvozden, Vladimir. „Branko Miljković – nedokazana jednačina pesnika.“ Branko Miljković: novo čitanje. Ur. Danijela Popović. Niš: Filozofski fakultet, 2015. 285‒295.
Grdinić, Nikola. „Stalni oblici pesme u poeziji Branka Miljkovića.“ Poezija i poetika Branka Miljkovića. Ur. Novica Petković. Beograd: Institut za književnost i umetnost; Gadžin Han: Dom kulture „Branko Miljković“, 1996. 87‒100.
Dimitrijević, Kosta. Ubijeni pesnik: roman o Branku Miljkoviću. ‹http://www.tvorac-grada.com/knjige/kosta/index.html?t=14› 15. 10. 2019.
Đorđević, Časlav. Srpski sonet (1768‒2008): izbor, tipologija. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
Đorđić, Stojan. „Miljković o pesničkoj formi.“ Branko Miljković: moć reči. Ur. Aleksandar B. Laković. Kragujevac: Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“, 2014. 229‒243.
Jovanović, Aleksandar. Poezija srpskog neosimbolizma. Beograd: „Filip Višnjić“, 1994.
--- „Pevanje kao prevladavanje straha od praznine (O pesmi ̕More pre nego usnim̕).“ Poezija i poetika Branka Miljkovića. Ur. Novica Petković. Beograd: Institut za književnost i umetnost; Gadžin Han: Dom kulture „Branko Miljković“, 1996. 207‒221.
Jović, Bojan. „Nekoliko zapažanja o ulozi biljnog sveta u poeziji Branka Miljkovića.“ Branko Miljković i savremena srpska poezija. Ur. Radivoje Mikić. Gadžin Han: Dom kulture „Branko Miljković“, 1997. 79‒88.
Komnenić, Milan. Predgovor. Vatra i ništa. Branko Miljković. Niš: Gradina, 1972. 11‒83.
Kalezić. Vasilije. „Pesma vatre i sna (Branko Miljković, Pesme, Prosveta, 1965).“ Polja XI. 82‒83 (1965): 3.
Milenković, Dimitrije. „Sudbinski glas pesnika“ (predgovor). Pohvala svetu: rane pesme. Branko Miljković. Niš: Gradina, 1994. 5‒11.
Mladenović, Jovan. Poezija kao sudbina. Niš: Narodni muzej, 2011.
---„Marginalije iz zaostavštine Branka Miljkovića u niškom muzeju“. Gradina 39. 4(2004): 28‒32.
Nešić, Tihomir. „Prve pesme i nepoznata pisma Branka Miljkovića.“ Politika 99.31738 (14. 3. 2002.): 14.
---„Najraniji radovi dokaz ranog sazrevanja.“ Gradina 39. 4 (2004): 19‒27.
Paripović Krčmar, Sanja. „Inventivno reaktiviranje strogih formi u poeziji Branka Miljkovića.“ Branko Miljković: novo čitanje. Ur. Danijela Popović. Niš: Filozofski fakultet, 2015. 193‒204.
Petrović, Vice i Dimitrije Milenković. Pogovor. Orfičko zaveštanje. Branko Miljković. Niš: Gradina, 1972. 207‒208.
Petrović, Vidosav. Pesnikov uzlet. Niš: Prosveta, 1993.
Tešić, Gojko. „Bio-bibliografija Branka Miljković.“ Književna istorija VII. 25 (1974): 151‒197.
---„Bio-bibliografija Branka Miljković (II).“ Književna istorija VII. 26 (1974):343‒396.
--- „Neki nepoznati ili namerno zaboravljeni detalji iz života i rada Branka Miljkovića.“Student XXXIX. 5 (20. februar 1975).
Tomičić, Zlatko. „Jedna neobjavljena pesma.“ Književne novine XVII. 295 (18. 2. 1967): 5.
Fridrih, Hugo. Struktura moderne lirike. Novi Sad: Svetovi, 2003.
Čale, Frano. Petrarca i petrarkizam. Zagreb: Školska knjiga, 1971.
Džadžić, Petar. Branko Miljković ili neukrotiva reč. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
