(Ауто)полемички агон Бранка Миљковића

  • Dragan L. Hamović Институт за књижевност и уметност, Београд
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2020.52.172.3
Кључне речи: српска модерна поезија, Бранко Миљковић, Драган М. Јеремић, интегрални реализам, неосимболизам, полемичност, субверзивност

Сажетак

У раду се бавимо полемичким потенцијалом у есејима и критикама Бранка Миљковића, имајући на уму културно-политичке оквире Титове Југославије. Занима нас реторика прикривања идеолошки сумњивих књижевних идеја у тим програмски обележеним деоницама. Настојимо да ишчитамо и субверзивне елементе песама о вођи и симболима југословенске револуције, у складу с аутополемичком природом песникове поетике.

Референце

Bogdanović, Milan. „Opšti osvrt na razvoj jugoslovenski književnosti od 1945. do 1955“. Kritički radovi Milana Bogdanovića. Srpska književna kritika. Knj. 17. Novi Sad, Beograd: Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, 1979.

Bunjac, Vlada. „O jednoj pogrešno shvaćenoj prekretnici poezije“. Vidici, 5. maj–juni (1957): 28–29.

Grinblat, Stiven. „Kolanje društvene energije“. Zdenko Lešić. Novi istoricizam i kulturni materijalizam. Beograd: Narodna knjiga/Alfa, 2003.

Grinblat, Stiven. Samooblikovanje u renesansi. Beograd: Klio, 2011.

Danojlić, Milovan. „Rime su dokaz da je sve na svetu povezano“. Slobodan Zubanović, Mihajlo Pantić. Deset pesnika – deset razgovora. Novi Sad: Matica srpska, 1992.

Erenrajh, Maks. „Pesnici na asfaltu“, NIN, god. 6, br. 304, 28. oktobar 1956.

Jeremić, Dragan M. „Integralni realizam“. Beograd: NIN, god. 7, br. 315, 13. januar 1957.

Jeremić, Dragan M. „Neosimbolizam hoće da izrazi simbole našeg vremena“. Beograd: Mlada kultura, god. 6, br. 52, 14. februar 1957.

Mijović, Tomislav. „Podmetnuta noga“. Beograd: Mlada kultura, god. 5, br. 49–50, 9. avgust 1956.

Miljković, Branko. „O Vidicima“. Beograd: Mlada kultura, god. 5, br. 47, 21. jun 1956.

Miljković, Branko. „Neosimbolizam ne treba brkati sa simbolizmom“. Beograd: Mlada kultura, god. 6, br. 52, 14. februar 1957.

Miljković, Branko. „Poezija i oblik“. Beograd: Mlada kultura, god. 6, br 58, 9. maj 1957.

Miljković, Branko. „Dva dana, jedan dan“. Beograd: NIN, god. 10, br. 489, 22. maj 1960.

Miljković, Branko. Poezija I. Sabrana dela. Knj. 1. Prir. Milan Aleksić. Niš: Niški kulturni centar, 2015.

Miljković, Branko. Poezija II. Sabrana dela. Knj. 2. Prir. Jelena S. Mladenović. Niš: Niški kulturni centar, 2017.

Miljković, Branko. Eseji i kritike. Sabrana dela. Knj. 3. Prir. Snežana Milosavljević Milić. Niš: Niški kulturni centar, 2018.

Miljković, Branko. Prevodi. Sabrana dela. Knj. 4. Prir. Jelena Novaković. Niš: Niški kulturni centar, 2018.

Miljković, Branko. Prepiska. Dokumenti. Intervjui. Sabrana dela. Knj. 5. Prir. Jovan Mladenović. Niš: Niški kulturni centar, 2019.

Mirković, Milosav. „Sami su se naslikali“. Beograd: Vidici, god. 5, br. 28–29, maj–juni 1957. god. 5, br. 28–29, maj–juni 1957.

Hamović, Dragan. „Branko Miljković: Strategija obrade nacionalnih simbola“. Put ka uspravnoj zemlji: moderna srpska poezija i njena kulturna samosvest. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2016.

Објављено
2021-04-08
Како цитирати
Број часописа
Год. 52 Бр. 172 (2020)
Секција
Читање традиције
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).