Симболичка функција одеће у романескној прози Горана Петровића

DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2025.57.187.6
Кључне речи: мотив, симбол, поетска фантастика, хипостаза тропа, културни означитељ, културна меморија, аксиологија

Сажетак

У раду се разматрају семантичке и наратолошке варијације мотива одеће у романима савременог српског писца Горана Петровића (1961–2024) Опсада цркве Светог Спаса (1997), Ситничарница „Код срећне руке“ (2000), Испод таванице која се љуспа (2010), Папир са воденим знаком (2022) и Палата на девет погледа (2024). Узимајући у обзир да у тематско-мотивски разноврсном опусу овог аутора одећа, као мотив, наративни елемент или носећи сегмент развијеног, осамостаљеног описа, носи одређен потенцијал и на мотивацијском и на карактеролошком и на симболичком плану, у нашем тумачењу из угла књижевне костимографије, студија моде, наратолошких и поетолошких истраживања, указујемо на значај одеће како на плану Петровићеве поетске фантастике, тако и на плану његове иманентно поетичке симбологије. Обраћамо пажњу и на то на који начин наречени мотив утиче на заплет већих или мањих нарација, односно посредује у формулисању пишчевог имплицитног аксиолошког става.

Референце

Петровић, Горан. Опсада цркве Св. Спаса, Београд: Народна књига / Алфа, 1997.

Петровић, Горан. Испод таванице која се љуспа. Београд: Народна књига / Алфа, 2010.

Петровић, Горан. Папир са воденим знаком. Београд: Лагуна, 2022.

Петровић, Горан. Ситничарница „Код срећне руке“. Београд: Лагуна, 2024.

Петровић, Горан. Палата на девет погледа. Београд: Лагуна, 2024.

Алексић, Јана. Опседнута прича: Поетика романа Горана Петровића. Београд: Службени гласник, 2013.

Васиљевић, Весна. „Беко“. Српска енциклопедија. Том 1. Књ. 1, А-Беобанка. Ур. Чедомир Попов и Драган Станић. Нови Сад – Београд: Матица српска – Српска академија наука и уметности – Завод за уџбенике, 2010, 671.

Вукићевић, Драгана. „Одело чини човека у књижевности“. Уметност и наука у примени: искуство и визија. SmartArt, 2/2 (2022): 519–536.

Вукићевић, Драгана. „Књижевна костимографија“. У: Савремено проучавање српског језика и књижевности и других словенских језика и књижевности као матерњи, инословенских и страних, зборник реферата са XIX Конгреса Савеза славистичких друштава Србије 23–25. VIII 2023. Ур. Рајна Драгићевић. Београд: Савез славистичких друштава Србије, 2024, 169–183.

Недић, Марко. Основа и прича. Београд: „Филип Вишњић“, 2002.

Vasović, Milenko. „Priča o ’iznenadnoj smrti’ jedne firme: Jedan potpuno promašen stečaj“. BIZlife. <https://bizlife.rs/prica-o-iznenadnoj-smrti-jedne-firme-jedan-potpuno-promasen-stecaj/> 22. 8. 2025.

Jestratijević, Iva. „Moda i semiotika roda“. Етноантрополошки проблеми, 10/4 (2015), 839–856.

Објављено
2026-02-23
Како цитирати
Број часописа
Год. 57 Бр. 187 (2025): Књижевна историја - часопис за науку о књижевности
Секција
Читање традиције

Сва права задржана (c) 2025 Jana M. Aleksić

Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).